←  John (8/21)  →
1. A Isus otide na goru maslinsku.
2. A ujutru opet dodje u crkvu, i sav narod idjaše k Njemu; i sedavši uèaše ih.
3. A književnici i fariseji dovedoše k Njemu ženu uhvaæenu u preljubi, i postavivši je na sredu
4. Rekoše Mu: Uèitelju! Ova je žena uhvaæena sad u preljubi;
5. A Mojsije nam u zakonu zapovedi da takve kamenjem ubijamo; a ti šta veliš?
6. Ovo, pak, rekoše kušajuæi Ga da bi Ga imali za šta okriviti. A Isus saže se dole i pisaše prstom po zemlji (ne gledajuæi na njih).
7. A kad Ga jednako pitahu, ispravi se i reèe im: Koji je medju vama bez greha neka najpre baci kamen na nju.
8. Pa se opet saže dole i pisaše po zemlji.
9. A kad oni to èuše, i pokarani buduæi od svoje savesti izlažahu jedan za drugim poèevši od starešina do poslednjih; i osta Isus sam i žena stojeæi na sredi.
10. A kad se Isus ispravi, i ne videvši ni jednog do samu ženu, reèe joj: Ženo! Gde su oni što te tužahu? Nijedan te ne osudi?
11. A ona reèe: Nijedan, Gospode! A Isus joj reèe: Ni ja te ne osudjujem, idi, i odsele više ne greši.
12. Isus im, pak, opet reèe: Ja sam videlo svetu: ko ide za mnom neæe hoditi po tami, nego æe imati videlo života.
13. Tada Mu rekoše fariseji: Ti sam za sebe svedoèiš: svedoèanstvo tvoje nije istinito.
14. Isus odgovori i reèe im: Ako ja svedoèim sam za sebe istinito je svedoèanstvo moje: jer znam otkuda dodjoh i kuda idem; a vi ne znate otkuda dolazim i kuda idem.
15. Vi sudite po telu, ja ne sudim nikome.
16. I ako sudim ja, sud je moj prav: jer nisam sam, nego ja i Otac koji me posla.
17. A i u zakonu vašem stoji napisano da je svedoèanstvo dvojice ljudi istinito.
18. Ja sam koji svedoèim sam za sebe, i svedoèi za mene Otac koji me posla.
19. Tada Mu govorahu: Gde je otac tvoj? Isus odgovori: Ni mene znate ni Oca mog; kad biste znali mene, znali biste i Oca mog.
20. Ove reèi reèe Isus kod hazne Božije kad uèaše u crkvi; i niko Ga ne uhvati, jer još ne beše došao èas Njegov.
21. A Isus im opet reèe: Ja idem, i tražiæete me; i pomreæete u svom grehu; kud ja idem vi ne možete doæi.
22. Tada rekoše Jevreji: Da se neæe sam ubiti, što govori: Kud ja idem vi ne možete doæi?
23. I reèe im: Vi ste od nižih, ja sam od viših; vi ste od ovog sveta, ja nisam od ovog sveta.
24. Tako vam kazah da æete pomreti u gresima svojim; jer ako ne uzverujete da sam ja, pomreæete u gresima svojim.
25. Tada Mu govorahu: Ko si ti? I reèe im Isus: Poèetak, kako vam i kažem.
26. Mnogo imam za vas govoriti i suditi; ali Onaj koji me posla istinit je, i ja ono govorim svetu što èuh od Njega.
27. Ne razumeše, dakle, da im govoraše za Oca.
28. A Isus im reèe: Kad podignete Sina èoveèijeg, onda æete doznati da sam ja, i da ništa sam od sebe ne èinim; nego kako me nauèi Otac moj onako govorim.
29. I Onaj koji me posla sa mnom je. Ne ostavi Otac mene samog; jer ja svagda èinim šta je Njemu ugodno.
30. Kad ovo govoraše, mnogi Ga verovaše.
31. Tada Isus govoraše onim Jevrejima koji Mu verovaše: Ako vi ostanete na mojoj besedi, zaista æete biti uèenici moji,
32. I poznaæete istinu, i istina æe vas izbaviti.
33. Odgovoriše i rekoše Mu: Mi smo seme Avraamovo, i nikome nismo robovali nikad; kako ti govoriš da æemo se izbaviti?
34. Isus im odgovori: Zaista, zaista vam kažem da je svaki koji èini greh rob grehu.
35. A rob ne ostaje u kuæi vavek, sin ostaje vavek.
36. Ako vas, dakle, Sin izbavi, zaista æete biti izbavljeni.
37. Znam da ste seme Avraamovo; ali gledate da me ubijete, jer moja beseda ne može u vas da stane.
38. Ja govorim šta videh od Oca svog; i vi tako èinite šta videste od oca svog.
39. Odgovoriše i rekoše Mu: Otac je naš Avraam. Isus im reèe: Kad biste vi bili deca Avraamova, èinili biste dela Avraamova.
40. A sad gledate mene da ubijete, èoveka koji vam istinu kazah koju èuh od Boga: Tako Avraam nije èinio.
41. Vi èinite dela oca svog. Tada Mu rekoše: Mi nismo rodjeni od kurvarstva: jednog Oca imamo, Boga.
42. A Isus im reèe: Kad bi Bog bio vaš Otac, ljubili biste mene; jer ja od Boga izidjoh i dodjoh; jer ne dodjoh sam od sebe, nego me On posla.
43. Zašto ne razumete govor moj? Jer ne možete reèi moje da slušate.
44. Vaš je otac djavo; i slasti oca svog hoæete da èinite: on je krvnik ljudski od poèetka, i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu; kad govori laž, svoje govori: jer je laža i otac laži.
45. A meni ne verujete, jer ja istinu govorim.
46. Koji me od vas kori za greh? Ako li istinu govorim, zašto mi vi ne verujete?
47. Ko je od Boga reèi Božije sluša; zato vi ne slušate, jer niste od Boga.
48. Tada odgovoriše Jevreji i rekoše Mu: Ne govorimo li mi pravo da si ti Samarjanin, i da je djavo u tebi.
49. Isus odgovori: U meni djavola nema, nego poštujem Oca svog; a vi mene sramotite.
50. A ja ne tražim slave svoje; ima koji traži i sudi.
51. Zaista, zaista vam kažem: ko održi reè moju neæe videti smrt doveka.
52. Tada Mu rekoše Jevreji: Sad videsmo da je djavo u tebi: Avraam umre i proroci, a ti govoriš: Ko održi reè moju neæe okusiti smrt doveka.
53. Eda li si ti veæi od oca našeg Avraama, koji umre? I proroci pomreše: ko se ti sam gradiš?
54. Isus odgovori: Ako se ja sam slavim, slava je moja ništa: Otac je moj koji me slavi, za kog vi govorite da je vaš Bog.
55. I ne poznajete Ga, a ja Ga znam; i ako kažem da Ga ne znam biæu laža kao vi. Nego Ga znam, i reè Njegovu držim.
56. Avraam, otac vaš, bio je rad da vidi dan moj; i vide, i obradova se.
57. Tada Mu rekoše Jevreji: Još ti nema pedeset godina, i Avraama li si video?
58. A Isus im reèe: Zaista, zaista vam kažem: Ja sam pre nego se Avraam rodio.
59. Tada uzeše kamenje da bace na Nj; a Isus se sakri, i izadje iz crkve prošavši izmedju njih i otide tako.
←  John (8/21)  →