←  John (6/21)  →
1. Potom otide Isus preko mora galilejskog kod Tiverijade.
2. I za Njim idjaše mnoštvo naroda, jer vidjahu èudesa Njegova koja èinjaše na bolesnicima.
3. A Isus izidje na goru, i onde sedjaše sa uèenicima svojim.
4. A beše blizu pasha, praznik jevrejski.
5. Podignuvši, dakle, Isus oèi, i videvši da mnoštvo naroda ide k Njemu, reèe Filipu: Gde æemo kupiti hleba da ovi jedu?
6. A ovo govoraše kušajuæi ga, jer sam znaše šta æe èiniti.
7. Odgovori Mu Filip: Dvesta groša hleba nije dosta da svakom od njih po malo dopadne.
8. Reèe Mu jedan od uèenika Njegovih, Andrija, brat Simona Petra:
9. Ovde ima jedno momèe koje ima pet hlebova jeèmenih i dve ribe; ali šta je to na toliki svet!
10. A Isus reèe: Posadite ljude. A beše trave mnogo na onome mestu. Posadi se dakle ljudi na broj oko pet hiljada.
11. A Isus uzevši one hlebove, i davši hvalu, dade uèenicima, a uèenici onima koji behu posadjeni; tako i od riba koliko hteše.
12. I kad se nasitiše, reèe uèenicima svojim: Skupite komade što pretekoše da ništa ne propadne.
13. I skupiše, i napuniše dvanaest kotarica komada od pet hlebova jeèmenih što preteèe iza onih što su jeli.
14. A ljudi videvši èudo koje uèini Isus govorahu: Ovo je zaista onaj prorok koji treba da dodje na svet.
15. A kad razume Isus da hoæe da dodju da Ga uhvate i da Ga uèine carem, otide opet u goru sam.
16. A kad bi uveèe sidjoše uèenici Njegovi na more,
17. I udjoše u ladju, i podjoše preko mora u Kapernaum. I veæ se beše smrklo, a Isus ne beše došao k njima.
18. A more se podizaše od velikog vetra.
19. Vozivši, pak, oko dvadeset i pet ili trideset potrkališta ugledaše Isusa gde ide po moru i beše došao blizu do ladje, i uplašiše se.
20. A On im reèe: Ja sam; ne bojte se.
21. Onda Ga s radošæu uzeše u ladju; i odmah ladja bi na zemlji u koju idjahu.
22. Sutradan, pak, narod koji stajaše preko mora kad vide da ladje druge ne beše onde osim one jedne što u nju udjoše uèenici Njegovi, i da ne udje Isus s uèenicima svojim u ladju nego sami uèenici Njegovi otidoše,
23. A druge ladje iz Tiverijade dodjoše blizu onog mesta gde jedoše hleb kad Gospod dade hvalu,
24. Kad vide narod da Isusa ne beše onde ni uèenika Njegovih, udjoše i oni u ladje, i dodjoše u Kapernaum da traže Isusa.
25. I našavši Ga preko mora rekoše Mu: Ravi! Kad si došao ovamo?
26. Isus im odgovori i reèe: Zaista, zaista vam kažem: ne tražite me što èudesa videste, nego što jedoste hleba i nasitiste se.
27. Starajte se ne za jelo koje prolazi, nego za jelo koje ostaje za veèni život, koje æe vam dati Sin èoveèiji, jer ovog potvrdi Otac Bog.
28. A oni Mu rekoše: Šta æemo èiniti da radimo dela Božija?
29. Odgovori Isus i reèe im: Ovo je delo Božije da verujete onog koga On posla.
30. A oni Mu rekoše: Kakav dakle ti pokazuješ znak da vidimo i da verujemo? Šta radiš ti?
31. Oèevi naši jedoše manu u pustinji, kao što je napisano: Hleb s neba dade im da jedu.
32. Tada im reèe Isus: Zaista, zaista vam kažem: Mojsije ne dade vama hleb s neba, nego vam Otac moj daje hleb istiniti s neba;
33. Jer je hleb Božiji onaj koji silazi s neba i daje život svetu.
34. Tada Mu rekoše: Gospode! Daj nam svagda taj hleb.
35. A Isus im reèe: Ja sam hleb života: Koji meni dolazi neæe ogladneti, i koji mene veruje neæe nikad ožedneti.
36. Nego vam kazah da me i videste i ne verujete.
37. Sve što meni daje Otac k meni æe doæi; i koji dolazi k meni neæu ga isterati napolje.
38. Jer sidjoh s neba ne da èinim volju svoju, nego volju Oca koji me posla.
39. A ovo je volja Oca koji me posla da od onog što mi dade ništa ne izgubim, nego da ga vaskrsnem u poslednji dan.
40. A ovo je volja Onog koji me posla da svaki koji vidi Sina i veruje Ga ima život veèni; i ja æu ga vaskrsnuti u poslednji dan.
41. Tada vikahu Jevreji na Njega što reèe: Ja sam hleb koji sidje s neba.
42. I govorahu: Nije li ovo Isus, sin Josifov, kome mi znamo oca i mater? Kako dakle on govori: Ja sidjoh s neba?
43. Onda Isus odgovori i reèe im: Ne vièite medju sobom.
44. Niko ne može doæi k meni ako ga ne dovuèe Otac koji me posla; i ja æu ga vaskrsnuti u poslednji dan.
45. U prorocima stoji napisano: i biæe svi nauèeni od Boga. Svaki koji èuje od Oca i nauèi, doæi æe k meni.
46. Ne da je ko video Oca osim Onog koji je od Boga: On vide Oca.
47. Zaista, zaista vam kažem: koji veruje mene ima život veèni.
48. Ja sam Hleb života.
49. Oèevi vaši jedoše manu u pustinji, i pomreše.
50. Ovo je hleb koji silazi s neba: da koji od Njega jede ne umre.
51. Ja sam hleb živi koji sidje s neba; koji jede od ovog hleba živeæe vavek; i hleb koji æu ja dati telo je moje, koje æu dati za život sveta.
52. A Jevreji se prepirahu medju sobom govoreæi: Kako može ovaj dati nama telo svoje da jedemo?
53. A Isus im reèe: Zaista, zaista vam kažem: ako ne jedete telo Sina èoveèijeg i ne pijete krv Njegovu, neæete imati život u sebi.
54. Koji jede moje telo i pije moju krv ima život veèni, i ja æu ga vaskrsnuti u poslednji dan:
55. Jer je telo moje pravo jelo i krv moja pravo piæe.
56. Koji jede moje telo i pije moju krv stoji u meni i ja u njemu.
57. Kao što me posla živi Otac, i ja živim Oca radi; i koji jede mene i on æe živeti mene radi.
58. Ovo je hleb koji sidje s neba: ne kao što vaši oèevi jedoše manu, i pomreše; koji jede hleb ovaj živeæe vavek.
59. Ovo reèe u zbornici kad uèaše u Kapernaumu.
60. Tada mnogi od uèenika Njegovih koji slušahu rekoše: Ovo je tvrda beseda! Ko je može slušati?
61. A Isus znajuæi u sebi da uèenici Njegovi vièu na to, reèe im: Zar vas ovo sablažnjava?
62. A kad vidite Sina èoveèijeg da odlazi gore gde je pre bio?
63. Duh je ono što oživljava; telo ne pomaže ništa. Reèi koje vam ja rekoh duh su i život su.
64. Ali imaju neki medju vama koji ne veruju. Jer znaše Isus od poèetka koji su što ne veruju, i ko æe Ga izdati.
65. I reèe: Zato vam rekoh da niko ne može doæi k meni ako mu ne bude dano od Oca mog.
66. Od tada mnogi od uèenika Njegovih otidoše natrag, i više ne idjahu s Njim.
67. A Isus reèe dvanaestorici: Da neæete i vi otiæi?
68. Tada Mu odgovori Simon Petar: Gospode! Kome æemo iæi? Ti imaš reèi veènog života.
69. I mi verovasmo i poznasmo da si Ti Hristos, Sin Boga Živoga.
70. Isus im odgovori: Ne izabrah li ja vas dvanaestoricu, i jedan je od vas djavo?
71. A govoraše za Judu Simonova Iskariota, jer Ga on htede izdati, i beše jedan od dvanaestorice.
←  John (6/21)  →