←  John (3/21)  →
1. Beše pak èovek medju farisejima, po imenu Nikodim, knez jevrejski.
2. Ovaj dodje k Isusu noæu i reèe Mu: Ravi! Znamo da si ti uèitelj od Boga došao; jer niko ne može èudesa ovih èiniti koja ti èiniš ako nije Bog s njim.
3. Odgovori Isus i reèe mu: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstvo Božije.
4. Reèe Nikodim Njemu: Kako se može èovek roditi kad je star? Eda li može po drugi put uæi u utrobu matere svoje i roditi se?
5. Odgovori Isus: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može uæi u carstvo Božije.
6. Šta je rodjeno od tela, telo je; a šta je rodjeno od Duha, duh je.
7. Ne èudi se što ti rekoh; valja vam se nanovo roditi.
8. Duh diše gde hoæe, i glas njegov èuješ, a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide; tako je svaki èovek koji je rodjen od Duha.
9. Odgovori Nikodim i reèe Mu: Kako može to biti?
10. Isus odgovori i reèe mu: Ti si uèitelj Izrailjev, i to li ne znaš?
11. Zaista, zaista ti kažem da mi govorimo šta znamo, i svedoèimo šta videsmo, i svedoèanstvo naše ne primate.
12. Kad vam kazah zemaljsko pa ne verujete, kako æete verovati ako vam kažem nebesko?
13. I niko se ne pope na nebo osim koji sidje s neba, Sin èoveèiji koji je na nebu.
14. I kao što Mojsije podiže zmiju u pustinji, tako treba Sin èoveèiji da se podigne.
15. Da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život veèni:
16. Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život veèni.
17. Jer Bog ne posla Sina svog na svet da sudi svetu, nego da se svet spase kroza Nj.
18. Koji Njega veruje ne sudi mu se, a koji ne veruje veæ je osudjen, jer ne verova u ime Jedinorodnog Sina Božijeg.
19. A sud je ovaj što videlo dodje na svet, i ljudima omile veæma tama negoli videlo; jer njihova dela behu zla.
20. Jer svaki koji zlo èini mrzi na na videlo i ne ide k videlu da ne pokaraju dela njegova, jer su zla.
21. A ko istinu èini ide k videlu, da se vide dela njegova, jer su u Bogu uèinjena.
22. A potom dodje Isus i uèenici Njegovi u judejsku zemlju, i onde življaše s njima i krštavaše.
23. A Jovan krštavaše u Enonu blizu Salima, jer onde beše mnogo vode; i dolažahu te ih krštavaše.
24. Jer još ne beše Jovan baèen u tamnicu.
25. Tada postade raspra medju uèenicima Jovanovim i Jevrejima oko èišæenja.
26. I dodjoše k Jovanu i rekoše mu: Ravi! Onaj što beše s tobom preko Jordana, za koga si ti svedoèio, evo on krštava, i svi idu k njemu.
27. Jovan odgovori i reèe: Ne može èovek ništa primiti ako mu ne bude dano s neba.
28. Vi sami meni svedoèite da rekoh: Ja nisam Hristos, nego sam poslan pred Njim.
29. Ko ima nevestu ženik je, a prijatelj ženikov stoji i sluša ga, i radošæu raduje se glasu ženikovom. Ova dakle radost moja ispuni se.
30. Onaj treba da raste, a ja da se umanjujem.
31. Koji odozgo dolazi nad svima je; koji je sa zemlje od zemlje je, i govori od zemlje; koji dolazi s neba nad svima je.
32. I šta vide i èu ono svedoèi; i svedoèanstvo Njegovo niko ne prima.
33. Koji primi Njegovo svedoèanstvo, potvrdi da je Bog istinit.
34. Jer koga Bog posla, onaj reèi Božije govori: jer Bog Duha ne daje na meru.
35. Jer Otac ljubi Sina, i sve dade u ruke Njegove.
36. Ko veruje Sina, ima život veèni; a ko ne veruje Sina, neæe videti život, nego gnev Božji ostaje na njemu.
←  John (3/21)  →