←  John (2/21)  →
1. I treæi dan bi svadba u Kani galilejskoj, i onde beše mati Isusova.
2. A pozvan beše i Isus i uèenici Njegovi na svadbu.
3. I kad nesta vina, reèe mati Isusova Njemu: Nemaju vina.
4. Isus joj reèe: Šta je meni do tebe ženo? Još nije došao moj èas.
5. Reèe mati Njegova slugama: Šta god vam reèe uèinite.
6. A onde beše šest vodenih sudova od kamena, postavljenih po obièaju jevrejskog èišæenja, koji uzimahu po dva ili po tri vedra.
7. Reèe im Isus: Napunite sudove vode. I napuniše ih do vrha.
8. I reèe im: Zahvatite sad i nosite kumu. I odnesoše.
9. A kad okusi kum od vina koje je postalo od vode, i ne znaše otkuda je (a sluge znahu koje su zahvatile vodu), zovnu kum ženika,
10. I reèe mu: Svaki èovek najpre dobro vino iznosi, a kad se opiju onda rdjavije; a ti si èuvao dobro vino dosle.
11. Ovo uèini Isus poèetak èudesima u Kani galilejskoj, i pokaza slavu svoju; i uèenici Njegovi verovaše Ga.
12. Potom sidje u Kapernaum, On i mati Njegova, i braæa Njegova, i uèenici Njegovi, i onde stajaše ne mnogo dana.
13. I blizu beše pasha jevrejska, i izidje Isus u Jerusalim.
14. I nadje u crkvi gde sede oni što prodavahu volove i ovce i golubove, i koji novce menjahu.
15. I naèinivši biè od uzica, izgna sve iz crkve, i ovce i volove; i menjaèima prosu novce i stolove ispremeta;
16. I reèe onima što prodavahu golubove: Nosite to odavde, i ne èinite od doma Oca mog dom trgovaèki.
17. A uèenici se Njegovi opomenuše da u pismu stoji: Revnost za kuæu Tvoju izjede me.
18. A Jevreji odgovarajuæi rekoše Mu: Kakav nam znak pokazuješ, da to možeš èiniti?
19. Isus odgovori i reèe im: Razvalite ovu crkvu, i za tri dana æu je podignuti.
20. A Jevreji rekoše: Èetrdeset i šest godina gradjena je ova crkva, a ti za tri dana da je podigneš?
21. A On govoraše za crkvu tela svog.
22. A kad usta iz mrtvih, opomenuše se uèenici Njegovi da ovo govoraše, i verovaše pismu i reèi koju reèe Isus.
23. A kad beše u Jerusalimu na praznik pashe, mnogi verovaše u ime Njegovo, videæi èudesa Njegova koja èinjaše.
24. Ali Isus ne poveravaše im sebe; jer ih sve znaše,
25. I ne trebaše Mu da ko svedoèi za èoveka; jer sam znaše šta beše u èoveku.
←  John (2/21)  →