←  John (19/21)  →
1. Tada, dakle, Pilat uze Isusa i šiba Ga.
2. I vojnici spletavši venac od trnja metnuše Mu na glavu, i obukoše Mu skerletnu haljinu,
3. I govorahu: Zdravo, care judejski! I bijahu Ga po obrazima.
4. Onda Pilat izidje opet napolje, i reèe im: Evo ga izvodim k vama napolje, da vidite da na njemu ne nalazim nikakvu krivicu.
5. A Isus izadje napolje pod vence od trnja i u skerletnoj haljini. I reèe im Pilat; evo èoveka!
6. A kad Ga videše glavari sveštenièki i momci, povikaše govoreæi: Raspni ga, raspni. Pilat im reèe: Uzmite ga vi i raspnite, jer ja ne nalazim na njemu krivice.
7. Odgovoriše mu Jevreji: Mi imamo zakon i po zakonu našem valja da umre, jer naèini sebe sinom Božijim.
8. Kad, dakle, Pilat èu ovu reè, poboja se veæma.
9. I opet udje u sudnicu, i reèe Isusu: Odakle si ti? A Isus mu ne dade odgovora.
10. A Pilat Mu reèe: Zar meni ne govoriš? Ne znaš li da imam vlast raspeti te, i vlast imam pustiti te?
11. Isus odgovori: Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom kad ti ne bi bilo dano odozgo; zato onaj ima veæi greh koji me predade tebi.
12. Od tada gledaše Pilat da Ga pusti. Ali Jevreji vikahu govoreæi: Ako ovog pustiš nisi prijatelj æesaru. Svaki koji sebe carem gradi protivi se æesaru.
13. Pilat, dakle, èuvši ovu reè izvede Isusa napolje, i sede na sudijsku stolicu na mestu koje se zove Kaldrma a jevrejski Gavata.
14. A beše petak uoèi pashe oko šestog sahata; i Pilat reèe Jevrejima: Evo, car vaš.
15. A oni vikahu: Uzmi, uzmi, raspni ga. Pilat im reèe: Zar cara vašeg da razapnem? Odgovoriše glavari sveštenièki: Mi nemamo cara osim æesara.
16. Tada im Ga dakle predade da se razapne. A oni uzeše Isusa i odvedoše.
17. I noseæi krst svoj izidje na mesto koje se zove Kosturnica a jevrejski Golgota.
18. Onde Ga razapeše, i s Njim drugu dvojicu s jedne i s druge strane, a Isusa u sredi.
19. Pilat, pak, napisa i natpis i metnu na krst; i beše napisano: Isus Nazareæanin, car judejski.
20. I onaj natpis èitaše mnogi od Jevreja; jer mesto beše blizu grada gde razapeše Isusa; i beše napisano jevrejski, grèki, latinski.
21. A jevrejski glavari sveštenièki govorahu Pilatu: Ne piši: Car judejski, nego da sam reèe: Ja sam car judejski.
22. Pilat odgovori: Šta pisah pisah.
23. A vojnici kad razapeše Isusa uzeše Njegove haljine i naèiniše èetiri dela, svakom vojniku po deo, i dolamu; a dolama ne beše šivena nego izatkana sva s vrha do dna.
24. Onda rekoše medju sobom: Da je ne deremo, nego da bacamo kocke za nju kome æe dopasti. Da se zbude pismo koje govori: Razdeliše haljine moje medju sobom, a za dolamu moju baciše kocke. Vojnici, dakle, tako uèiniše.
25. A stajahu kod krsta Isusovog mati Njegova, i sestra matere Njegove Marija Kleopova, i Marija Magdalina.
26. A Isus videvši mater i uèenika koga ljubljaše gde stoji reèe materi svojoj: Ženo! Eto ti sina!
27. Potom reèe uèeniku: Eto ti matere! I od onog èasa uze je uèenik k sebi.
28. Potom, znajuæi Isus da se veæ sve svrši, da se zbude pismo reèe: Žedan sam.
29. Onde stajaše sud pun octa; i oni napuniše sundjer octa, i nataknuvši na trsku, prinesoše k ustima Njegovim.
30. A kad primi Isus ocat reèe: Svrši se. I priklonivši glavu predade duh.
31. A buduæi da beše petak, pa da ne bi tela ostala na krstu u subotu (jer beše veliki dan ona subota), Jevreji moliše Pilata da im prebiju noge, pa da ih skinu.
32. Onda dodjoše vojnici, i prvom dakle prebiše noge, i drugom raspetome s Njim.
33. A došavši na Isusa, kad Ga videše da je veæ umro, ne prebiše Mu noge;
34. Nego jedan od vojnika probode Mu rebra kopljem; i odmah izidje krv i voda.
35. I onaj što vide posvedoèi, i svedoèanstvo je Njegovo istinito; i on zna da istinu govori da vi verujete.
36. Jer se ovo dogodi da se zbude pismo: Kost Njegova da se ne prelomi.
37. I opet drugo pismo govori: Pogledaæe Onog koga probodoše.
38. A potom Josif iz Arimateje, koji beše uèenik Isusov ali kradom od straha jevrejskog, moli Pilata da uzme telo Isusovo, i dopusti Pilat. Onda dodje i uze telo Isusovo.
39. A dodje i Nikodim, koji pre dolazi Isusu noæu, i donese pomešane smirne i aloja oko sto litara.
40. I uzeše telo Isusovo, i obaviše Ga platnom s mirisima, kao što je obièaj u Jevreja da ukopavaju.
41. A beše blizu onog mesta gde beše razapet, vrt, i u vrtu grob nov, u koji niko nikad ne beše metnut.
42. Onde, dakle, petka radi jevrejskog, jer beše blizu grob, metnuše Isusa.
←  John (19/21)  →