←  John (18/21)  →
1. I rekavši ovo Isus izidje s uèenicima svojim preko potoka Kedrona gde beše vrt, u koji udje On i uèenici Njegovi.
2. A Juda, izdajnik Njegov, znaše ono mesto; jer se Isus èesto skupljaše onde s uèenicima svojim.
3. Onda Juda uze èetu i od glavara sveštenièkih i fariseja momke, i dodje onamo s fenjerima i sa sveæama i s oružjem.
4. A Isus znajuæi sve što æe biti od Njega izidje i reèe im: Koga tražite?
5. Odgovoriše Mu: Isusa Nazareæanina. Isus im reèe: Ja sam. A s njima stajaše i Juda koji Ga izdavaše.
6. A kad im reèe: Ja sam; izmakoše se natrag i popadaše na zemlju.
7. Onda ih opet zapita Isus: Koga tražite? A oni rekoše: Isusa Nazareæanina.
8. Isus im odgovori: Kazah vam da sam ja. Ako dakle mene tražite, ostavite ove nek idu.
9. Da se izvrši reè što reèe: Ne izgubih ni jednog od onih koje si mi dao.
10. A Simon Petar imaše nož, pa ga izvadi i udari slugu poglavara sveštenièkog, i odseèe mu desno uho. A sluzi beše ime Malho.
11. Onda reèe Isus Petru: Zadeni nož u nožnice. Èašu koju mi dade Otac zar da je ne pijem?
12. A èeta i vojvoda i momci jevrejski uhvatiše Isusa i svezaše Ga,
13. I odvedoše Ga najpre Ani, jer beše tast Kajafi, koji beše poglavar sveštenièki one godine.
14. A Kajafa beše onaj što dade savet Judejcima da je bolje da umre jedan èovek nego narod da propadne.
15. Za Isusom, pak, idjaše Simon Petar i drugi uèenik; a uèenik onaj beše poznat kod poglavara sveštenièkog, i udje s Isusom u dvor poglavara sveštenièkog;
16. A Petar stajaše napolju kod vrata. Onda izidje onaj uèenik što beše poznat kod poglavara sveštenièkog i reèe vratarici te uvede Petra.
17. Onda reèe sluškinja vratarica Petru: Da nisi i ti uèenik ovog èoveka? On reèe: Nisam.
18. A sluge i momci behu naložili oganj i stajahu te se grejahu, jer beše zima; a i Petar stajaše s njima i grejaše se.
19. Poglavar, pak, sveštenièki zapita Isusa za uèenike Njegove i za Njegovu nauku.
20. Isus mu odgovori: Ja govorih javno svetu, ja svagda uèih u zbornici i u crkvi, gde se svagda skupljaju Judejci, i ništa tajno ne govorih.
21. Što pitaš mene? Pitaj one koji su slušali šta sam im govorio: evo ovi znaju šta sam ja govorio.
22. A kad On ovo reèe, jedan od momaka koji stajahu onde udari Isusa po obrazu, i reèe: Zar tako odgovaraš poglavaru sveštenièkom?
23. Isus mu odgovori: Ako zlo rekoh, dokaži da je zlo; ako li dobro, zašto me biješ?
24. I Ana posla Ga svezanog Kajafi, poglavaru sveštenièkom.
25. A Simon Petar stajaše i grejaše se. Onda mu rekoše: Da nisi i ti od uèenika njegovih? A on se odreèe i reèe: Nisam.
26. Reèe jedan od slugu poglavara sveštenièkog koji beše rodjak onome što mu Petar odseèe uho: Ne videh li ja tebe u vrtu s njim?
27. Onda se Petar opet odreèe; i odmah petao zapeva.
28. A Isusa povedoše od Kajafe u sudnicu. Ali beše jutro, i oni ne udjoše u sudnicu da se ne bi opoganili, nego da bi mogli jesti pashu.
29. Onda Pilat izadje k njima napolje i reèe: Kakvu krivicu iznosite na ovog èoveka?
30. Odgovoriše mu i rekoše: Kad on ne bi bio zloèinac ne bismo ga predali tebi.
31. A Pilat im reèe: Uzmite ga vi i po zakonu svom sudite mu. A Jevreji mu rekoše: Mi ne smemo nikoga pogubiti.
32. Da se zbude reè Isusova koju reèe kazujuæi kakvom æe smrti umreti.
33. Onda udje Pilat opet u sudnicu, i dozva Isusa, i reèe Mu: Ti si car judejski?
34. Isus mu odgovori: Govoriš li ti to sam od sebe, ili ti drugi kazaše za mene?
35. Pilat odgovori: Zar sam ja Jevrejin? Rod tvoj i glavari sveštenièki predaše te meni; šta si uèinio?
36. Isus odgovori: Carstvo moje nije od ovog sveta; kad bi bilo od ovog sveta carstvo moje, onda bi sluge moje branile da ne bih bio predan Jevrejima; ali carstvo moje nije odavde.
37. Onda Mu reèe Pilat: Dakle si ti car? Isus odgovori: Ti govoriš da sam ja car. Ja sam za to rodjen, i zato dodjoh na svet da svedoèim istinu. I svaki koji je od istine sluša glas moj.
38. Reèe Mu Pilat: Šta je istina? I ovo rekavši izidje opet k Jevrejima, i reèe im: Ja nikakve krivice ne nalazim na njemu.
39. A u vas je obièaj da vam jednog pustim na pashu, hoæete li, dakle, da vam pustim cara judejskog?
40. Onda svi povikaše opet govoreæi: Ne ovog, nego Varavu. A Varava beše hajduk.
←  John (18/21)  →