←  John (13/21)  →
1. A pred praznik pashe znajuæi Isus da Mu dodje èas da predje iz ovog sveta k Ocu, kako je ljubio svoje koji behu na svetu, do kraja ih ljubi.
2. I po veèeri, kad veæ djavo beše metnuo u srce Judi Simonovu Iskariotskom da Ga izda,
3. Znajuæi Isus da Mu sve Otac dade u ruke, i da od Boga izidje, i k Bogu ide,
4. Ustade od veèere, i skide svoje haljine, i uze ubrus te se zapreže;
5. Potom usu vodu u umivaonicu, i poèe prati noge uèenicima i otirati ubrusom kojim beše zapregnut.
6. Onda dodje k Simonu Petru, i on Mu reèe: Gospode! Zar Ti moje noge da opereš?
7. Isus odgovori i reèe mu: Šta ja èinim ti sad ne znaš, ali æeš posle doznati.
8. Reèe Mu Petar: Nikad Ti neæeš oprati moje noge. Isus mu odgovori: Ako te ne operem nemaš deo sa mnom.
9. Reèe Mu Simon Petar: Gospode! Ne samo noge moje, nego i ruke i glavu.
10. Isus mu reèe: Opranom ne treba do samo noge oprati, jer je sav èist; i vi ste èisti, ali ne svi.
11. Jer znaše izdajnika svog, zato reèe: Niste svi èisti.
12. A kad im opra noge, uze haljine svoje, i sedavši opet za trpezu reèe im: Znate li šta ja uèinih vama?
13. Vi zovete mene uèiteljem i Gospodom; i pravo velite: jer jesam.
14. Kad dakle ja oprah vama noge, Gospod i uèitelj, i vi ste dužni jedan drugom prati noge.
15. Jer ja vam dadoh ugled da i vi tako èinite kao što ja vama uèinih.
16. Zaista, zaista vam kažem: Nije sluga veæi od gospodara svog, niti je poslanik veæi od onog koji ga je poslao.
17. Kad ovo znate, blago vama ako ga izvršujete.
18. Ne govorim za sve vas, jer ja znam koje izabrah; nego da se zbude pismo: Koji sa mnom hleb jede podiže petu svoju na me.
19. Sad vam kažem pre nego se zbude, da kad se zbude, verujete da sam ja.
20. Zaista, zaista vam kažem: Koji prima onog koga pošaljem mene prima; a ko prima mene prima Onog koji me posla.
21. Rekavši ovo Isus posta žalostan u duhu, i posvedoèi i reèe: Zaista, zaista vam kažem: Jedan izmedju vas izdaæe me.
22. Onda se uèenici zgledahu medju sobom, i èudjahu se za koga govori.
23. A jedan od uèenika Njegovih, kog Isus ljubljaše, sedjaše za trpezom na krilu Isusovom.
24. Onda namaže na njega Simon Petar da zapita ko bi to bio za koga govori.
25. A on leže na prsi Isusove i reèe Mu: Gospode! Ko je to?
26. Isus odgovori: Onaj je kome ja umoèivši zalogaj dam. I umoèivši zalogaj dade Judi Simonovom Iskariotskom.
27. I po zalogaju tada udje u njega sotona. Onda mu reèe Isus: Šta èiniš èini brže.
28. A ovo ne razume niko od onih što sedjahu za trpezom zašto mu reèe.
29. A neki mišljahu, buduæi da u Jude beše kesa, da mu Isus reèe: Kupi šta treba za praznik; ili da da šta siromašnima.
30. A on uzevši zalogaj odmah izidje; a beše noæ.
31. Kad on izidje, onda Isus reèe: Sad se proslavi Sin èoveèiji i Bog se proslavi u Njemu.
32. Ako se Bog proslavi u Njemu, i Bog æe Njega proslaviti u sebi, i odmah æe Ga proslaviti.
33. Deèice! Još sam malo s vama; tražiæete me, i kao što rekoh Judejcima: Kuda ja idem vi ne možete doæi, i vama govorim sad.
34. Novu vam zapovest dajem da ljubite jedan drugog, kao što ja vas ljubih, da se i vi ljubite medju sobom.
35. Po tome æe svi poznati da ste moji uèenici, ako budete imali ljubav medju sobom.
36. Reèe Mu Simon Petar: Gospode! Kuda ideš? Isus mu odgovori: Kuda ja idem ne možeš sad iæi za mnom, ali æeš posle poæi za mnom.
37. Petar Mu reèe: Gospode! Zašto sad ne mogu iæi za Tobom? Dušu æu svoju položiti za Te.
38. Odgovori mu Isus: Dušu li æeš svoju položiti za me? Zaista, zaista ti kažem: neæe petao zapevati dok me se triput ne odrekneš.
←  John (13/21)  →