←  John (11/21)  →
1. Beše pak jedan bolesnik, Lazar iz Vitanije iz sela Marije i Marte, sestre njene.
2. (A Marija, koje brat Lazar bolovaše, beše ona što pomaza Gospoda mirom i otre noge Njegove svojom kosom.)
3. Onda poslaše sestre k Njemu govoreæi: Gospode! Gle, onaj koji Ti je mio bolestan je.
4. A kad èu Isus, reèe: Ova bolest nije na smrt, nego na slavu Božiju, da se proslavi Sin Božji s nje.
5. A Isus ljubljaše Martu i sestru njenu i Lazara.
6. A kad èu da je bolestan, tada osta dva dana na onom mestu gde beše.
7. A potom reèe uèenicima: Hajdemo opet u Judeju.
8. Uèenici Mu rekoše: Ravi! Sad Judejci htedoše da Te ubiju kamenjem, pa opet hoæeš da ideš onamo?
9. Isus odgovori: Nije li dvanaest sahata u danu? Ko danju ide ne spotièe se, jer vidi videlo ovog sveta;
10. A ko ide noæu spotièe se, jer nema videla u njemu.
11. Ovo kaza, i potom im reèe: Lazar, naš prijatelj, zaspa; nego idem da ga probudim.
12. Onda Mu rekoše uèenici Njegovi: Gospode! Ako je zaspao, ustaæe.
13. A Isus im reèe za smrt njegovu, a oni mišljahu da govori za spavanje sna.
14. Tada im Isus kaza upravo: Lazar umre.
15. I milo mi je vas radi što nisam bio onamo da verujete; nego hajdemo k njemu.
16. Onda Toma, koji se zvaše Blizanac, reèe uèenicima: Hajdemo i mi da pomremo s njim.
17. A kad dodje Isus nadje ga, a on veæ èetiri dana u grobu.
18. (A Vitanija beše blizu Jerusalima oko petnaest potrkališta.)
19. I mnogi od Judejaca behu došli k Marti i Mariji da ih teše za bratom njihovim.
20. Kad Marta dakle èu da Isus ide, izadje preda Nj, a Marija sedjaše doma.
21. Onda reèe Marta Isusu: Gospode! Da si Ti bio ovde ne bi moj brat umro.
22. A i sad znam da šta zaišteš u Boga daæe ti Bog.
23. Isus joj reèe: Brat æe tvoj ustati.
24. Marta Mu reèe: Znam da æe ustati o vaskrsenju, u poslednji dan.
25. A Isus joj reèe: Ja sam vaskrsenje i život; koji veruje mene ako i umre živeæe.
26. I nijedan koji živi i veruje mene neæe umreti vavek. Veruješ li ovo?
27. Reèe Mu: Da, Gospode! Ja verovah da si Ti Hristos, Sin Božji koji je trebalo da dodje na svet.
28. I ovo rekavši otide te zovnu tajno Mariju, sestru svoju govoreæi: Uèitelj je došao, i zove te.
29. A ona kad èu, usta brzo i otide k Njemu.
30. Jer Isus još ne beše došao u selo, nego beše na onom mestu gde Ga srete Marta.
31. A Judejci onda koji behu s njom u kuæi i tešahu je, kad videše Mariju da brzo usta i izidje, podjoše za njom govoreæi da ide na grob da plaèe onamo.
32. A Marija kako dodje gde beše Isus, i vide Ga, pade na noge Njegove govoreæi Mu: Gospode! Da si Ti bio ovde, ne bi umro moj brat.
33. Onda Isus kad je vide gde plaèe, i gde plaèu Judejci koji dodjoše s njom, zgrozi se u duhu, i sam postade žalostan.
34. I reèe: Gde ste ga metnuli? Rekoše Mu: Gospode! Hajde da vidiš.
35. Udariše suze Isusu.
36. Onda Judejci govorahu: Gledaj kako ga ljubljaše,
37. A neki od njih rekoše: Ne mogaše li ovaj koji otvori oèi slepcu uèiniti da i ovaj ne umre?
38. A Isus opet se zgrozi u sebi, i dodje na grob; a beše peæina, i kamen ležaše na njoj.
39. Isus reèe: Uzmite kamen. Reèe Mu Marta, sestra onog što je umro: Gospode! Veæ smrdi; jer su èetiri dana kako je umro.
40. Isus joj reèe: Ne rekoh li ti da ako veruješ videæeš slavu Božju?
41. Uzeše, dakle, kamen gde ležaše mrtvac; a Isus podiže oèi gore, i reèe: Oèe! Hvala Ti što si me uslišio.
42. A ja znadoh da me svagda slušaš; nego rekoh naroda radi koji ovde stoji, da veruju da si me Ti poslao.
43. I ovo rekavši zovnu glasno: Lazare! Izidji napolje.
44. I izidje mrtvac obavit platnom po rukama i po nogama, i lice njegovo ubrusom povezano. Isus im reèe: Razrešite ga i pustite nek ide.
45. Onda mnogi od Judejaca koji behu došli k Mariji i videše šta uèini Isus, verovaše Ga.
46. A neki od njih otidoše k farisejima i kazaše im šta uèini Isus.
47. Onda glavari sveštenièki i fariseji sabraše skupštinu, i govorahu: Šta æemo èiniti? Èovek ovaj èini mnoga èudesa.
48. Ako ga ostavimo tako, svi æe ga verovati; pa æe doæi Rimljani i uzeti nam zemlju i narod.
49. A jedan od njih, po imenu Kajafa, koji one godine beše poglavar sveštenièki, reèe im: Vi ne znate ništa;
50. I ne mislite da je nama bolje da jedan èovek umre za narod, negoli da narod sav propadne.
51. A ovo ne reèe sam od sebe, nego, buduæi poglavar sveštenièki one godine, proreèe da Isusu valja umreti za narod;
52. I ne samo za narod, nego da i rasejanu decu Božiju skupi ujedno.
53. Od toga, dakle, dana dogovoriše se da Ga ubiju.
54. A Isus više ne hodjaše javno po Judejcima, nego odande otide u kraj blizu pustinje u grad po imenu Jefrem, i onde hodjaše s uèenicima svojim.
55. A beše blizu pasha jevrejska, i mnogi iz onog kraja dodjoše u Jerusalim pre pashe da se oèiste.
56. Tada tražahu Isusa, i stojeæi u crkvi govorahu medju sobom: Šta mislite vi zašto ne dolazi na praznik?
57. A glavari sveštenièki i fariseji izdaše zapovest ako Ga ko opazi gde je, da javi da Ga uhvate.
←  John (11/21)  →