←  John (10/21)  →
1. Zaista, zaista vam kažem: ko ne ulazi na vrata u tor ovèiji nego prelazi na drugom mestu on je lupež i hajduk;
2. A koji ulazi na vrata jeste pastir ovcama.
3. Njemu vratar otvara, i ovce glas njegov slušaju, i svoje ovce zove po imenu, i izgoni ih;
4. I kad svoje ovce istera, ide pred njima, i ovce idu za njim, jer poznaju glas njegov.
5. A za tudjinom neæe da idu, nego beže od njega, jer ne poznaju glas tudji.
6. Ovu prièu kaza im Isus, ali oni ne razumeše šta to beše što im kaza.
7. Tada im reèe Isus opet: Zaista, zaista vam kažem: ja sam vrata k ovcama.
8. Svi koliko ih god dodje pre mene lupeži su i hajduci; ali ih ovce ne poslušaše.
9. Ja sam vrata; ko udje kroza me spašæe se, i uæi æe i iziæi æe, i pašu æe naæi.
10. Lupež ne dolazi nizašta drugo nego da ukrade i ubije i pogubi; ja dodjoh da imaju život i izobilje.
11. Ja sam pastir dobri; pastir dobri dušu svoju polaže za ovce.
12. A najamnik, koji nije pastir, kome nisu ovce svoje, vidi vuka gde ide, i ostavlja ovce, i beži: i vuk zgrabi ovce i raspudi ih;
13. A najamnik beži, jer je najamnik i ne mari za ovce.
14. Ja sam pastir dobri i znam svoje, i moje mene znaju.
15. Kao što mene zna Otac i ja znam Oca; i dušu svoju polažem za ovce.
16. I druge ovce imam koje nisu iz ovog tora, i one mi valja dovesti; i èuæe glas moj, i biæe jedno stado i jedan pastir.
17. Zato me Otac ljubi, jer ja dušu svoju polažem da je opet uzmem.
18. Niko je ne otima od mene, nego je ja sam od sebe polažem. Vlast imam položiti je i vlast imam uzeti je opet. Ovu sam zapovest primio od Oca svog.
19. Tada opet posta raspra medju Jevrejima za ove reèi.
20. Mnogi od njih govorahu: U njemu je djavo, i poludeo je; šta ga slušate?
21. Drugi govorahu: Ove reèi nisu ludoga; zar može djavo slepima oèi otvarati?
22. A beše tada praznik obnovljenja u Jerusalimu, i beše zima.
23. I hodaše Isus u crkvi po tremu Solomunovom.
24. A Jevreji Ga opkoliše, i govorahu Mu: Dokle æeš muèiti duše naše? Ako si ti Hristos, kaži nam slobodno.
25. Isus im odgovori: Ja vam kazah, pa ne verujete. Dela koja tvorim ja u ime Oca svog ona svedoèe za me.
26. Ali vi ne verujete; jer niste od mojih ovaca, kao što vam kazah.
27. Ovce moje slušaju glas moj, i ja poznajem njih, i za mnom idu.
28. I ja æu im dati život veèni, i nikad neæe izginuti, i niko ih neæe oteti iz ruke moje.
29. Otac moj koji mi ih dade veæi je od svih; i niko ih ne može oteti iz ruke Oca mog.
30. Ja i Otac jedno smo.
31. A Jevreji opet uzeše kamenje da Ga ubiju.
32. Isus im odgovori: Mnoga vam dobra dela javih od Oca svog; za koje od onih dela bacate kamenje na me?
33. Odgovoriše Mu Jevreji govoreæi: Za dobro delo ne bacamo kamenje na te, nego za hulu na Boga, što ti, èovek buduæi, gradiš se Bog.
34. Isus im odgovori: Ne stoji li napisano u zakonu vašem: Ja rekoh: bogovi ste?
35. Ako one nazva bogovima kojima reè Božija bi, i pismo se ne može pokvariti;
36. Kako vi govorite Onome kog Otac posveti i posla na svet: Hulu na Boga govoriš, što rekoh: Ja sam Sin Božji?
37. Ako ne tvorim dela Oca svog ne verujte mi.
38. Ako li tvorim, ako meni i ne verujete, delima mojim verujte, da poznate i verujete da je Otac u meni i ja u Njemu.
39. Tada opet gledahu da Ga uhvate; ali im se izmaèe iz ruku.
40. I otide opet preko Jordana na ono mesto gde Jovan pre krštavaše; i osta onde.
41. I mnogi dodjoše k Njemu i govorahu: Jovan ne uèini ni jednog èuda, ali sve što kaza Jovan za Ovog istina beše.
42. I mnogi verovaše Ga onde.
←  John (10/21)  →