John (1/21)  →
1. U poèetku beše Reè, i Reè beše u Boga, i Bog beše Reè.
2. Ona beše u poèetku u Boga.
3. Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo.
4. U Njoj beše život, i život beše videlo ljudima.
5. I Videlo se svetli u tami, i tama Ga ne obuze.
6. Posla Bog èoveka po imenu Jovana.
7. Ovaj dodje za svedoèanstvo da svedoèi za Videlo da svi veruju kroza nj.
8. On ne beše Videlo, nego da svedoèi za Videlo.
9. Beše Videlo istinito koje obasjava svakog èoveka koji dolazi na svet.
10. Na svetu beše, i svet kroza Nj posta, i svet Ga ne pozna.
11. K svojima dodje, i svoji Ga ne primiše.
12. A koji Ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božiji, koji veruju u ime Njegovo,
13. Koji se ne rodiše od krvi, ni od volje telesne, ni od volje muževlje, nego od Boga.
14. I reè postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu Njegovu, slavu, kao Jedinorodnoga od Oca.
15. Jovan svedoèi za Njega i vièe govoreæi: Ovaj beše za koga rekoh: Koji za mnom ide preda mnom postade, jer pre mene beše.
16. I od punine Njegove mi svi uzesmo blagodat za blagodaæu.
17. Jer se zakon dade preko Mojsija, a blagodat i istina postade od Isusa Hrista.
18. Boga niko nije video nikad: Jedinorodni Sin koji je u naruèju Oèevom, On Ga javi.
19. I ovo je svedoèanstvo Jovanovo kad poslaše Jevreji iz Jerusalima sveštenike i Levite da ga zapitaju: Ko si ti?
20. I on prizna, i ne zataji, i prizna: Ja nisam Hristos.
21. I zapitaše ga: Ko si dakle? Jesi li Ilija? I reèe: Nisam. Jesi li prorok? I odgovori: Nisam.
22. A oni mu rekoše: Ko si? Da možemo kazati onima što su nas poslali: Šta kažeš za sebe?
23. Reèe: Ja sam glas onog što vièe u pustinji: Poravnite put Gospodnji; kao što kaza Isaija prorok.
24. I behu poslanici od fariseja,
25. I zapitaše ga govoreæi mu: Zašto, dakle, krštavaš kad ti nisi Hristos ni Ilija ni prorok?
26. Odgovori im Jovan govoreæi: Ja krštavam vodom a medju vama stoji koga vi ne znate.
27. On je Onaj što æe doæi za mnom, koji beše preda mnom; kome ja nisam dostojan odrešiti remen na obuæi Njegovoj.
28. Ovo bi u Vitaniji preko Jordana gde Jovan krštavaše.
29. A sutradan vide Jovan Isusa gde ide k njemu, i reèe: Gle, jagnje Božije koje uze na se grehe sveta.
30. Ovo je Onaj za koga ja rekoh: Za mnom ide èovek koji preda mnom postade, jer pre mene beše.
31. I ja Ga ne znadoh: nego da se javi Izrailju zato ja dodjoh da krstim vodom.
32. I svedoèi Jovan govoreæi: Videh Duha gde silazi s neba kao golub i stade na Njemu.
33. I ja Ga ne znadoh; nego Onaj koji me posla da krstim vodom On mi reèe: Na koga vidiš da silazi Duh i stoji na Njemu to je Onaj koji æe krstiti Duhom Svetim.
34. I ja videh i zasvedoèih da je ovaj Sin Božji.
35. A sutradan, opet, stajaše Jovan i dvojica od uèenika njegovih,
36. I videvši Isusa gde ide, reèe: Gle, jagnje Božije.
37. I èuše ga oba uèenika kad govoraše, i otidoše za Isusom.
38. A Isus obazrevši se i videvši ih gde idu za Njim, reèe im: Šta æete? A oni Mu rekoše: Ravi! (koje znaèi: uèitelju) gde stojiš?
39. I reèe im: Dodjite i vidite. I otidoše, i videše gde stajaše; i ostaše u Njega onaj dan. A beše oko devetog sahata.
40. A jedan od dvojice koji èuše od Jovana i idjahu za Njim beše Andrija, brat Simona Petra;
41. On nadje najpre brata svog Simona, i reèe mu: Mi nadjosmo Mesiju, koje znaèi Hristos.
42. I dovede ga k Isusu. A Isus pogledavši na nj reèe: Ti si Simon, sin Jonin; ti æeš se zvati Kifa, koje znaèi Petar.
43. A sutradan namisli iziæi u Galileju, i nadje Filipa, i reèe mu: Hajde za mnom.
44. A Filip beše iz Vitsaide, iz grada Andrijinog i Petrovog.
45. Filip nadje Natanaila, i reèe mu: Za koga Mojsije u zakonu pisa i proroci, nadjosmo Ga, Isusa sina Josifova iz Nazareta.
46. I reèe mu Natanailo: Iz Nazareta može li biti šta dobro? Reèe mu Filip: Dodji i vidi.
47. A Isus videvši Natanaila gde ide k Njemu reèe za njega: Evo pravog Izrailjca u kome nema lukavstva.
48. Reèe Mu Natanailo: Kako me poznaješ? Odgovori Isus i reèe mu: Pre nego te pozva Filip videh te kad beše pod smokvom.
49. Odgovori Natanailo i reèe Mu: Ravi! Ti si Sin Božiji, Ti si Car Izrailjev.
50. Odgovori Isus i reèe mu: Što ti kazah da te videh pod smokvom zato veruješ; videæeš više od ovog.
51. I reèe mu: Zaista, zaista vam kažem: Odsele æete videti nebo otvoreno i andjele Božije gde se penju i silaze k Sinu èoveèijem.
      John (1/21)  →