Joel (2/3)

← Joel (2/3) →

Trubite u trubu na Sionu, i vièite na svetoj gori mojoj, neka drhæu svi stanovnici zemaljski, jer ide dan Gospodnji, jer je blizu.

Dan, kad je mrak i tama, dan, kada je oblak i magla; kako se zora razastire povrh gora, tako ide narod velik i silan, kakvog nije bilo otkad je veka niti æe ga posle kad biti od kolena do kolena.

Pred njim proždire oganj, a za njim pali plamen; zemlja je pred njim kao vrt edemski, a za njim pustinja pusta, ništa neæe uteæi od njega.

Na oèima su kao konji i trèaæe kao konjici.

Skakaæe povrh gora topoæuæi kao kola, praskajuæi kao plamen ognjeni koji sažiže strnjiku, kao silan narod spreman za boj.

Pred njim æe se prepadati narodi, svako æe lice pocrneti.

Oni æe trèati kao junaci, kao vojnici skakaæe na zid, i svaki æe iæi svojim putem, niti æe odstupati sa svoje staze.

I jedan drugog neæe tiskati, svaki æe iæi svojim putem, i na maèeve naviruæi neæe se raniti.

Po gradu æe hoditi, po zidovima æe trèati, u kuæe æe se peti, ulaziæe kroz prozore kao lupež.

10.

Pred njima æe se zemlja tresti, nebesa æe se pokolebati, sunce æe i mesec pomrknuti i zvezde æe ustegnuti svetlost svoju.

11.

A Gospod æe pustiti glas svoj pred vojskom svojom, jer æe logor Njegov biti vrlo velik, jer æe biti silan onaj koji æe izvršiti volju Njegovu; jer æe dan Gospodnji biti velik i vrlo strašan, i ko æe ga podneti?

12.

Zato još govori Gospod: Obratite se k meni svim srcem svojim i posteæi i plaèuæi i tužeæi.

13.

I razderite srca svoja, a ne haljine svoje, i obratite se ka Gospodu Bogu svom, jer je milostiv i žalostiv, spor na gnev i obilan milosrdjem i kaje se oda zla.

14.

Ko zna, neæe li se povratiti i raskajati se, i ostaviti iza toga blagoslov, dar i naliv za Gospoda Boga vašeg.

15.

Trubite u trubu na Sionu, naredite post, proglasite svetkovinu.

16.

Saberite narod, osveštajte sabor, skupite starce, saberite decu i koja sisaju; ženik neka izidje iz svoje kleti i nevesta iz ložnice svoje.

17.

Izmedju trema i oltara neka plaèu sveštenici, sluge Gospodnje, i neka kažu: Prosti, Gospode, narodu svom, i ne daj nasledstvo svoje pod sramotu, da njim ovladaju narodi; zašto da kažu u narodima: Gde im je Bog?

18.

I Gospod æe revnovati za zemlju svoju i požaliæe narod svoj.

19.

I Gospod æe odgovoriti i reæi æe svom narodu: Evo, ja æu vam poslati žita i vina i ulja, i biæete ga siti, i neæu vas više dati pod sramotu medju narodima.

20.

Jer æu udaljiti od vas severca, i odagnati ga u zemlju suvu i pustu, prednju èetu njegovu u istoèno more, a zadnju u more zapadno, i podignuæe se smrad njegov i trulež æe se njegov podignuti, pošto uèini velike stvari.

21.

Ne boj se, zemljo, raduj se i veseli se, jer æe Gospod uèiniti velike stvari.

22.

Ne bojte se, zveri poljske; jer æe se zeleneti pasišta u pustinji i drveta æe nositi rod svoj, smokva æe i loza vinova davati silu svoju.

23.

I vi, sinovi sionski, radujte se i veselite se u Gospodu Bogu svom, jer æe vam dati dažd na vreme, i spustiæe vam dažd rani i pozni na vreme.

24.

I gumna æe se napuniti žita, a kace æe se prelivati vinom i uljem.

25.

I naknadiæu vam godine koje izjede skakavac, hrušt i crv i gusenica, velika vojska moja, koju slah na vas.

26.

I ješæete izobila, i biæete siti i hvaliæete ime Gospoda Boga svog, koji uèini s vama èudesa, i narod moj neæe se posramiti doveka.

27.

I poznaæete da sam ja usred Izrailja, i da sam ja Gospod Bog vaš, i da nema drugog, i narod moj neæe se posramiti doveka.

28.

I posle æu izliti duh svoj na svako telo, i proricaæe sinovi vaši i kæeri vaše, starci æe vaši sanjati sne, mladiæi æe vaši vidjati utvare.

29.

I na sluge æu i na sluškinje u one dane izliti duh svoj;

30.

I uèiniæu èudesa na nebu i na zemlji, krv i oganj i pušenje dima.

31.

Sunce æe se pretvoriti u tamu i mesec u krv pre nego dodje veliki i strašni dan Gospodnji.

32.

I svaki koji prizove ime Gospodnje spašæe se; jer æe na gori Sionu i u Jerusalimu biti spasenje, kao što je rekao Gospod, i u ostatku koji pozove Gospod.

← Joel (2/3) →