←  Job (9/42)  →
1. A Jov odgovori i reèe:
2. Zaista, znam da je tako; jer kako bi mogao èovek biti prav pred Bogom?
3. Ako bi se hteo preti s Njim, ne bi Mu mogao odgovoriti od hiljade na jednu.
4. Mudar je srcem i jak snagom; ko se je opro Njemu i bio sreæan?
5. On premešta gore, da niko i ne opazi; prevraæa ih u gnevu svom;
6. On kreæe zemlju s mesta njenog da joj se stupovi drmaju;
7. On kad zapreti suncu, ne izlazi; On zapeèaæava zvezde;
8. On razapinje nebo sam, i gazi po valima morskim;
9. On je naèinio zvezde kola i štape i vlašiæe i druge jugu u dnu;
10. On èini stvari velike i neispitive i divne, kojima nema broja.
11. Gle, ide mimo mene, a ja ne vidim; prodje, a ja ga ne opazim.
12. Gle, kad uhvati, ko æe Ga nagnati da vrati? Ko æe Mu kazati: Šta radiš?
13. Bog ne usteže gneva svog, padaju poda Nj oholi pomoænici.
14. A kako bi Mu ja odgovarao i birao reèi protiv Njega?
15. Da sam i prav, neæu Mu se odgovoriti, valja da se molim sudiji svom.
16. Da Ga zovem i da mi se odzove, još ne mogu verovati da je èuo glas moj.
17. Jer me je vihorom satro i zadao mi mnogo rana nizašta.
18. Ne da mi da odahnem, nego me siti gorèinama.
19. Ako je na silu, gle, On je najsilniji; ako na sud, ko æe mi svedoèiti?
20. Da se pravdam, moja æe me usta osuditi; da sam dobar, pokazaæe da sam nevaljao.
21. Ako sam dobar, neæu znati za to; omrzao mi je život moj.
22. Svejedno je; zato rekoh: i dobrog i bezbožnog On potire.
23. Kad bi još ubio biè najedanput! Ali se smeje iskušavanju pravih.
24. Zemlja se daje u ruke bezbožniku; lice sudija njenih zaklanja; ako ne On, da ko?
25. Ali dani moji biše brži od glasnika; pobegoše, ne videše dobra.
26. Prodjoše kao brze ladje, kao orao kad leti za hranu.
27. Ako kažem: Zaboraviæu tužnjavu svoju, ostaviæu gnev svoj i okrepiæu se;
28. Strah me je od svih muka mojih, znam da me neæeš opravdati.
29. Biæu kriv; zašto bih se muèio uzalud?
30. Da se izmijem vodom snežnicom, i da oèistim sapunom ruke svoje,
31. Tada æeš me zamoèiti u jamu da se gade na me moje haljine.
32. Jer nije èovek kao ja da Mu odgovaram, da idem s Njim na sud;
33. Niti ima medju nama kmeta da bi stavio ruku svoju medju nas dvojicu.
34. Neka odmakne od mene prut svoj, i strah Njegov neka me ne straši;
35. Tada æu govoriti, i neæu Ga se bojati; jer ovako ne znam za sebe.
←  Job (9/42)  →