←  Job (5/42)  →

---

1.

Zovi; hoæe li ti se ko odazvati? I kome æeš se izmedju svetih obratiti?

2.

Doista bezumnog ubija gnev, i ludog usmræuje srdnja.

3.

Ja videh bezumnika gde se ukorenio; ali odmah prokleh stan njegov.

4.

Sinovi su njegovi daleko od spasenja i satiru se na vratima a nema ko da izbavi.

5.

Letinu njegovu jede gladni i ispred trnja kupi je, i lupež ždere blago njihovo.

6.

Jer muka ne izlazi iz praha niti nevolja iz zemlje nièe.

7.

Nego se èovek radja na nevolju, kao što iskre iz ugljevlja uzleæu u vis.

8.

Ali ja bih Boga tražio, i pred Boga bih izneo stvar svoju,

9.

Koji èini stvari velike i neispitive, divne, kojima nema broja;

10.

Koji spušta dažd na zemlju i šalje vodu na polja;

11.

Koji podiže ponižene, i žalosne uzvišuje k spasenju;

12.

Koji rasipa misli lukavih da ruke njihove ne svrše ništa;

13.

Koji hvata mudre u njihovom lukavstvu, i nameru opakih obara;

14.

Danju nailaze na mrak, i u podne pipaju kao po noæi.

15.

On izbavlja ubogog od maèa, od usta njihovih i od ruke silnog.

16.

Tako ima nadanja siromahu, a zloæa zatiskuje usta svoja.

17.

Gle, blago èoveku koga Bog kara; i zato ne odbacuj karanje Svemoguæeg.

18.

Jer On zadaje rane, i zavija; On udara, i ruke Njegove isceljuju.

19.

Iz šest nevolja izbaviæe te; ni u sedmoj neæe te se zlo dotaæi.

20.

U gladi izbaviæe te od smrti i u ratu od maèa.

21.

Kad jezik šiba, biæeš sakriven, niti æeš se bojati pustoši kad dodje.

22.

Smejaæeš se pustoši i gladi, niti æeš se bojati zverja zemaljskog.

23.

Jer æeš s kamenjem poljskim biti u veri, i zverje æe poljsko biti u miru s tobom.

24.

I videæeš da je mir u šatoru tvom, kuæiæeš kuæu svoju i neæeš se prevariti.

25.

Videæeš kako æe ti se umnožiti seme tvoje, i porod æe tvoj biti kao trava na zemlji.

26.

Star æeš otiæi u grob kao što se žito snosi u stog u svoje vreme.

27.

Eto, razgledasmo to, tako je; poslušaj i razumi.

---

←  Job (5/42)  →