←  Job (4/42)  →
1. Tada odgovori Elifas Temanac i reèe:
2. Ako ti progovorimo, da ti neæe biti dosadno? Ali ko bi se mogao uzdržati da ne govori?
3. Gle, uèio si mnoge, i ruke iznemogle krepio si;
4. Reèi su tvoje podizale onog koji padaše, i utvrdjivao si kolena koja klecahu.
5. A sada kad dodje na tebe, klonuo si; kad se tebe dotaèe, smeo si se.
6. Nije li pobožnost tvoja bila uzdanje tvoje? I dobrota puteva tvojih nadanje tvoje?
7. Opomeni se, ko je prav poginuo, i gde su pravedni istrebljeni?
8. Kako sam ja video, koji oru muku i seju nevolju, to i žanju.
9. Od dihanja Božijeg ginu, i od daha nozdrva Njegovih nestaje ih.
10. Rika lavu, i glas ljutom lavu i zubi laviæima satiru se.
11. Lav gine nemajuæi lova, i laviæi rasipaju se.
12. Još dodje tajno do mene reè, i uho moje doèu je malo.
13. U mislima o noænim utvarama, kad tvrd san pada na ljude,
14. Strah poduze me i drhat, od kog ustreptaše sve kosti moje,
15. I duh prodje ispred mene, i dlake na telu mom nakostrešiše se.
16. Stade, ali mu ne poznah lica; prilika beše pred oèima mojim, i æuteæi èuh glas:
17. Eda li je èovek pravedniji od Boga? Eda li je èovek èistiji od Tvorca svog?
18. Gle, slugama svojim ne veruje, i u andjela svojih nalazi nedostataka;
19. A kamoli u onih koji stoje u kuæama zemljanim, kojima je temelj na prahu i satiru se brže nego moljac.
20. Od jutra do veèera satru se, i nestane ih navek da niko i ne opazi.
21. Slava njihova ne prolazi li s njima? Umiru, ali ne u mudrosti.
←  Job (4/42)  →