| ← Job (39/42) → |
| 1. | Loviš li ti lavu lov? I laviæima trbuh puniš, |
| 2. | Kad leže u peæinama i vrebaju u zaklonu svom? |
| 3. | Ko gotovi gavranu hranu njegovu kad ptiæi njegovi vièu k Bogu i lutaju nemajuæi šta jesti? |
| 4. | Znaš li vreme kad se divokoze koze? I jesi li video kad se košute legu? |
| 5. | Jesi li izbrojao mesece, dokle nose? Znaš li vreme kad se legu? |
| 6. | Kako se savijaju, mlad svoju ispuštaju, i opraštaju se bolova? |
| 7. | Kako jaèa mlad njihova, raste po polju i otišavši ne vraæa se k njima? |
| 8. | Ko je pustio divljeg magarca da je slobodan, i remene divljem magarcu ko je razrešio? |
| 9. | Kome odredih pustinju za kuæu i za stan slatinu. |
| 10. | On se smeje vrevi gradskoj, i ne sluša vike nastojnikove. |
| 11. | Šta nalazi u gorama, ono mu je piæa, i traži svaku zelen. |
| 12. | Bi li ti jednorog hteo služiti? Bi li noæivao za jaslama tvojim? |
| 13. | Možeš li vezati užem jednoroga da ore? Hoæe li vlaèiti brazde za tobom? |
| 14. | Hoæeš li se osloniti na nj što mu je snaga velika? I ostaviti na njemu svoj posao? |
| 15. | Hoæeš li se pouzdati u nj da æe ti svesti letinu i na gumno tvoje složiti? |
| 16. | Jesi li ti dao paunu lepa krila i perje èaplji ili noju? |
| 17. | Koji snese na zemlji jajca svoja, i ostavi ih da ih prah greje? |
| 18. | I ne misli da æe ih noga razbiti i zver poljska zgaziti; |
| 19. | Nemilostiv je ptiæima svojim kao da nisu njegovi, i da mu trud ne bude uzalud ne boji se. |
| 20. | Jer mu Bog nije dao mudrosti niti mu je udelio razuma. |
| 21. | Kad se podigne u vis, smeje se konju i konjiku. |
| 22. | Jesi li ti dao konju jaèinu? Jesi li ti okitio vrat njegov rzanjem? |
| 23. | Hoæeš li ga poplašiti kao skakavca? Frkanje nozdrva njegovih strašno je; |
| 24. | Kopa zemlju, veseo je od sile, ide na susret oružju; |
| 25. | Smeje se strahu i ne plaši se niti uzmièe ispred maèa; |
| 26. | Kad zvekæe nad njim tul i seva koplje i sulica; |
| 27. | Od nemirnoæe i ljutine kopa zemlju, i ne može da stoji kad truba zatrubi. |
| 28. | Kad truba zatrubi, on vrišti, iz daleka èuje boj, viku vojvoda i pokliè. |
| 29. | Eda li po tvom razumu leti jastreb? Širi krila svoja na jug? |
| 30. | Eda li se na tvoju zapovest diže u vis orao, i na visini vije gnezdo? (39:31) Na steni stanuje i bavi se, na vrh stene, na tvrdom mestu. (39:32) Odatle gleda hrane, daleko mu vide oèi. (39:33) I ptiæi njegovi piju krv, i gde su mrtva telesa onde je on. (39:34) I tako odgovarajuæi Gospod Jovu reèe: (39:35) Ko se prepire s Bogom, hoæe li ga uèiti? Koji kudi Boga, neka odgovori na to. (39:36) Tada Jov odgovori Gospodu i reèe: (39:37) Gle, ja sam malen, šta bih Ti odgovorio? Meæem ruku svoju na usta svoja. (39:38) Jednom govorih, ali neæu odgovarati; i drugom, ali neæu više. |
| ← Job (39/42) → |