←  Job (36/42)  →
1. Još govori Elijuj i reèe:
2. Potrpi me malo, i pokazaæu ti, jer još ima šta bih govorio za Boga.
3. Poèeæu izdaleka besedu svoju, i pokazaæu da je Tvorac moj pravedan.
4. Doista, neæe biti lažne reèi moje, kod tebe je koji pravo misli.
5. Gle, Bog je silan, ali nikoga ne odbacuje, silan je snagom srèanom.
6. Ne da živeti bezbožniku, a nevoljnicima èini pravdu.
7. Ne odvraæa od pravednika oèiju svojih, nego još s carevima na presto posadjuje ih na vek, te se uzvišuju.
8. Ako li su okovani u puta i svezani užima nevoljnièkim,
9. Tada im napominje dela njihova i bezakonja njihova kako su silna.
10. I otvara Mu uho da bi se popravili, i govori im da se vrate od bezakonja.
11. Ako poslušaju i stanu im služiti, dovršuju dane svoje u dobru i godine svoje u radosti.
12. Ako li ne poslušaju, ginu od maèa i umiru s bezumlja.
13. A koji su licemernog srca, navlaèe gnev i ne vièu kad ih poveže;
14. Umire u mladosti duša njihova i život njihov medju kurvama.
15. Izbavlja nevoljnika iz nevolje njegove i otvara mu uho u muci.
16. Tako bi i tebe izveo iz teskobe na prostrano mesto, gde ništa ne dosadjuje, i mirni sto tvoj bio bi pun pretiline.
17. Ali si zaslužio sud bezbožnièki; i sud i pravda snadje te.
18. Doista, gnev je na tebi; gledaj da te ne odbaci u karanju, te te veliki otkup neæe izbaviti.
19. Hoæe li gledati na tvoje bogatstvo? Neæe ni na zlato ni na kakvu silu blaga tvog.
20. Ne uzdiši za noæu u koju narodi odlaze na svoje mesto.
21. Èuvaj se da ne pogledaš na taštinu i voliš na nju nego nevolju.
22. Gle, Bog je najviši svojom silom, ko je uèitelj kao On?
23. Ko Mu je odredio put Njegov? Ili ko æe Mu reæi: Èiniš nepravo?
24. Opominji se da velièaš dela Njegova, koja gledaju ljudi.
25. Svi ljudi vide ih, svaki ih gleda iz daleka.
26. Gle, Bog je velik, i ne možemo Ga poznati, broj godina Njegovih ne može se dokuèiti.
27. Jer On steže kaplje vodene, koje liju dažd iz oblaka Njegovih;
28. Kad teku oblaci, kaplju na mnoštvo ljudsko.
29. I ko bi razumeo prostor oblacima i grmljavu u šatoru njegovom?
30. Kako prostire nad njim svetlost svoju, i dubine morske pokriva?
31. Time sudi narodima, daje hrane izobila.
32. Rukama zaklanja svetlost, i naredjuje koga da srete,
33. Javljajuæi prema njemu dobru volju svoju, i prema stoci i prema rodu zemaljskom.
←  Job (36/42)  →