Job (34/42)

← Job (34/42) →

Još govori Elijuj i reèe:

Èujte, mudri, besedu moju, i razumni poslušajte me.

Jer uho poznaje besedu kao što grlo kuša jelo.

Razaberimo šta je pravo, izvidimo medju sobom šta je dobro.

Jer Jov reèe: Pravedan sam, a Bog odbaci moju pravdu.

Hoæu li lagati za svoju pravdu? Strela je moja smrtna, a bez krivice.

Koji je èovek kao Jov da kao vodu pije podsmeh?

I da se druži s onima koji èine bezakonje, i da hodi s bezbožnim ljudima?

Jer reèe: Ne pomaže èoveku da ugadja Bogu.

10.

Zato, ljudi razumni, poslušajte me; daleko je od Boga zloæa i nepravda od Svemoguæeg.

11.

Jer po delu plaæa èoveku i daje svakom da nadje prema putu svom.

12.

Doista Bog ne radi zlo i Svemoguæi ne izvræe pravde.

13.

Ko Mu je predao zemlju? I ko je uredio vasiljenu?

14.

Kad bi na sebe okrenuo srce svoje, uzeo bi k sebi duh svoj i disanje svoje;

15.

Izginulo bi svako telo, i èovek bi se vratio u prah.

16.

Ako si, dakle, razuman, èuj ovo: slušaj glas reèi mojih.

17.

Može li vladati onaj koji mrzi na pravdu? Hoæeš li osuditi onog koji je najpravedniji?

18.

Kaže li se caru: Nitkove! I knezovima: Bezbožnici?

19.

A kamo li Onome koji ne gleda knezovima ko su, niti u Njega vredi više bogati od siromaha, jer su svi delo ruku Njegovih.

20.

Umiru za èas, i u po noæi uskoleba se narod i propadne, i odnese se jaki bez ruke ljudske.

21.

Jer su oèi Njegove obraæene na puteve èoveèije i vidi sve korake njegove.

22.

Nema mraka ni sena smrtnoga gde bi se sakrili koji èine bezakonje.

23.

Jer nikome ne odgadja kad dodje da se sudi s Bogom.

24.

Satire jake nedokuèivo, i postavlja druge na njihovo mesto.

25.

Jer zna dela njihova, i dok obrati noæ, satru se.

26.

Kao bezbožne razbija ih na vidiku.

27.

Jer odstupiše od Njega i ne gledaše ni na koje puteve Njegove;

28.

Te dodje do Njega vika siromahova, i èu viku nevoljnih.

29.

Kad On umiri, ko æe uznemiriti? I kad On sakrije lice, ko æe Ga videti? I to biva i narodu i èoveku.

30.

Da ne bi carovao licemer, da ne bi bilo zamke narodu.

31.

Zaista, treba kazati Bogu: Podnosio sam, neæu više grešiti.

32.

A šta ne vidim, Ti me nauèi; ako sam èinio nepravdu, neæu više.

33.

Eda li æe po tebi plaæati, jer tebi nije po volji, jer ti biraš a ne On? Ako znaš šta, govori.

34.

Ljudi æe razumni sa mnom kazati, i mudar æe èovek pristati,

35.

Da Jov ne govori razumno, i da reèi njegove nisu mudre.

36.

Oèe moj, neka se Jov iskuša do kraja, što odgovara kao zli ljudi.

37.

Jer domeæe na greh svoj bezakonje, pljeska rukama medju nama, i mnogo govori na Boga.

← Job (34/42) →