←  Job (30/42)  →
1. A sada smeju mi se mladji od mene, kojima otaca ne bih hteo metnuti sa psima stada svog.
2. A na šta bi mi i bila sila ruku njihovih? U njima beše propala starost.
3. Od siromaštva i gladi samoæavahu bežeæi od suva, mraèna, pusta i opustošena mesta;
4. Koji brahu lobodu po èestama, i smrekovo korenje beše im hrana.
5. Izmedju ljudi behu izgonjeni i vikaše se za njima kao za lupežom.
6. Življahu po strašnim uvalama, po jamama u zemlji i u kamenu.
7. Po grmovima rikahu, pod trnjem se skupljahu.
8. Behu ljudi nikakvi i bez imena, manje vredni nego zemlja.
9. I njima sam sada pesma, i postah im prièa.
10. Gade se na me, idu daleko od mene i ne ustežu se pljuvati mi u lice.
11. Jer je Bog odapeo moju tetivu i muke mi zadao te zbaciše uzdu preda mnom.
12. S desne strane ustajahu momci, potkidahu mi noge, i nasipaju put k meni da me upropaste.
13. Raskopaše moju stazu, umnožiše mi muke, ne treba niko da im pomaže.
14. Kao širokim prolomom naviru, i navaljuju preko razvalina.
15. Strahote navališe na me, i kao vetar teraju dušu moju, i kao oblak prodje sreæa moja.
16. I sada se duša moja razliva u meni, stigoše me dani muèni.
17. Noæu probada mi kosti u meni, i žile moje ne odmaraju se.
18. Od teške sile promenilo se odelo moje, i kao ogrlica u košulje moje steže me.
19. Bacio me je u blato, te sam kao prah i pepeo.
20. Vièem k Tebi, a Ti me ne slušaš; stojim pred Tobom, a Ti ne gledaš na me.
21. Pretvorio si mi se u ljuta neprijatelja; silom ruke svoje suprotiš mi se.
22. Podižeš me u vetar, posadjuješ me na nj, i rastapaš u meni sve dobro.
23. Jer znam da æeš me odvesti na smrt i u dom odredjeni svima živima.
24. Ali neæe pružiti ruke svoje u grob; kad ih stane potirati, oni neæe vikati.
25. Nisam li plakao radi onog koji beše u zlu? Nije li duša moja žalosna bivala radi ubogog?
26. Kad se dobru nadah, dodje mi zlo; i kad se nadah svetlosti, dodje mrak.
27. Utroba je moja uzavrela, i ne može da se umiri, zadesiše me dani muèni.
28. Hodim crn, ne od sunca, ustajem i vièem u zboru.
29. Brat postah zmajevima i drug sovama.
30. Pocrnela je koža na meni i kosti moje posahnuše od žege.
31. Gusle se moje pretvoriše u zapevku, i svirala moja u plaè.
←  Job (30/42)  →