←  Job (3/42)  →

---

1.

Potom otvori usta svoja Jov i stade kleti dan svoj.

2.

I progovorivši Jov reèe:

3.

Ne bilo dana u koji se rodih, i noæi u kojoj rekoše: Rodi se detiæ!

4.

Bio taj dan tama, ne gledao ga Bog ozgo, i ne osvetljavala ga svetlost!

5.

Mrak ga zaprznio i sen smrtni, oblak ga obastirao, bio strašan kao najgori dani!

6.

Noæ onu osvojila tama, ne radovala se medju danima godišnjim, ne brojala se u mesece!

7.

Gle, noæ ona bila pusta, pevanja ne bilo u njoj!

8.

Kleli je koji kunu dane, koji su gotovi probuditi krokodila!

9.

Potamnele zvezde u sumraèje njeno, èekala videlo i ne doèekala ga, i ne videla zori trepavica;

10.

Što mi nije zatvorila vrata od utrobe i nije sakrila muku od mojih oèiju.

11.

Zašto ne umreh u utrobi? Ne izdahnuh izlazeæi iz utrobe?

12.

Zašto me prihvatiše koljena? Zašto sise, da sem?

13.

Jer bih sada ležao i poèivao; spavao bih, i bio bih miran,

14.

S carevima i savetnicima zemaljskim, koji zidaše sebi pustoline,

15.

Ili s knezovima, koji imaše zlata, i kuæe svoje puniše srebra.

16.

Ili zašto ne bih kao nedonošèe sakriveno, kao dete koje ne ugleda videla?

17.

Onde bezbožnici prestaju dosadjivati, i onde poèivaju iznemogli,

18.

I sužnji se odmaraju i ne èuju glas nastojnikov.

19.

Mali i veliki onde je, i rob slobodan od svog gospodara.

20.

Zašto se daje videlo nevoljniku i život onima koji su tužnog srca,

21.

Koji èekaju smrt a nje nema, i traže je veæma nego zakopano blago,

22.

Koji igraju od radosti i vesele se kad nadju grob?

23.

Èoveku, kome je put sakriven i kog je Bog zatvorio odsvuda?

24.

Jer pre jela mog dolazi uzdah moj, i kao voda razliva se jauk moj.

25.

Jer èega se bojah dodje na mene, i èega se strašah zadesi me.

26.

Ne poèivah niti imah mira niti se odmarah, i opet dodje strahota.

---

←  Job (3/42)  →