←  Job (28/42)  →
1. Da, srebro ima žice, i zlato ima mesto gde se topi.
2. Gvoždje se vadi iz praha, i iz kamena se topi bronza.
3. Mraku postavlja medju, i sve istražuje èovek do kraja, i kamenje u tami i u senu smrtnom.
4. Reka navre s mesta svog da joj niko ne može pristupiti; ali se odbije i odlazi trudom èoveèjim.
5. Iz zemlje izlazi hleb, i pod njom je drugo, kao oganj.
6. U kamenu je njenom mesto safiru, a onde je prah zlatni.
7. Te staze ne zna ptica, niti je vide oko kragujevo;
8. Ne ugazi je mlado zverje, niti njom prodje lav.
9. Na kremen diže ruku svoju; prevraæa gore iz dna.
10. Iz stene izvodi potoke, i svašta dragoceno vidi Mu oko.
11. Ustavlja reke da ne teku, i šta je sakriveno iznosi na videlo.
12. Ali mudrost gde se nalazi? I gde je mesto razumu?
13. Ne zna joj èovek cene, niti se nahodi u zemlji živih.
14. Bezdana veli: Nije u meni; i more veli: Nije kod mene.
15. Ne može se dati èisto zlato za nju, niti se srebro izmeriti u promenu za nju.
16. Ne može se ceniti zlatom ofirskim, ni dragim onihom ni safirom.
17. Ne može se najednaèiti s njom ni zlato ni kristal, niti se može promeniti za zaklade zlatne.
18. Od korala i bisera nema spomena, jer je vrednost mudrosti veæa nego dragom kamenju.
19. Ne može se s njom izjednaèiti topaz etiopski, niti se može ceniti èistim zlatom.
20. Otkuda, dakle, dolazi mudrost? I gde je mesto razumu?
21. Sakrivena je od oèiju svakog živog, i od ptica nebeskih zaklonjena.
22. Pogibao i smrt govore: Ušima svojim èusmo slavu njenu.
23. Bog zna put njen, i poznaje mesto njeno.
24. Jer gleda do krajeva zemaljskih i vidi sve što je pod svim nebom.
25. Kad davaše vetru težinu, i meraše vodu merom,
26. Kad postavljaše zakon daždu i put munji gromovnoj.
27. Još je onda vide i oglasi je, uredi je i pretraži je.
28. A èoveku reèe: Gle, strah je Božji mudrost, i uklanjati se oda zla jeste razum.
←  Job (28/42)  →