← Job (27/42) → |
1. | I Jov nastavi besedu svoju i reèe: |
2. | Tako da je živ Bog, koji je odbacio parbu moju, i Svemoguæi, koji je ojadio dušu moju, |
3. | Dok je duša moja u meni, i duh Božji u nozdrvama mojim, |
4. | Neæe usne moje govoriti bezakonja, niti æe jezik moj izricati prevare. |
5. | Ne dao Bog da pristanem da imate pravo; dokle dišem, neæu odstupiti od svoje dobrote. |
6. | Držaæu se pravde svoje, niti æu je ostaviti; neæe me prekoriti srce moje dokle sam živ. |
7. | Neprijatelj moj biæe kao bezbožnik, i koji ustaje na me, kao bezakonik. |
8. | Jer kako je nadanje licemeru, kad se lakomi, a Bog æe išèupati dušu njegovu? |
9. | Hoæe li Bog uslišiti viku njegovu kad na nj dodje nevolja? |
10. | Hoæe li se Svemoguæem radovati? Hoæe li prizivati Boga u svako vreme? |
11. | Uèim vas ruci Božjoj, i kako je u Svemoguæeg ne tajim. |
12. | Eto, vi sve vidite, zašto dakle jednako govorite zaludne stvari? |
13. | To je deo èoveku bezbožnom od Boga, i nasledstvo koje primaju nasilnici od Svemoguæeg. |
14. | Ako mu se množe sinovi, množe se za maè, i natražje njegovo neæe se nasititi hleba. |
15. | Koji ostanu iza njega, na smrti æe biti pogrebeni, i udovice njihove neæe plakati. |
16. | Ako nakupi srebra kao praha, i nabavi haljina kao blata, |
17. | Šta nabavi, obuæi æe pravednik, i srebro æe deliti bezazleni. |
18. | Gradi sebi kuæu kao moljac, i kao kolibu koju naèini èuvar. |
19. | Bogat æe umreti, a neæe biti pribran; otvoriæe oèi a nièega neæe biti. |
20. | Stignuæe ga strahote kao vode; noæu æe ga odneti oluja. |
21. | Uzeæe ga vetar istoèni, i otiæi æe; vihor æe ga odneti s mesta njegovog. |
22. | To æe Bog pustiti na nj, i neæe ga žaliti; on æe jednako bežati od ruke Njegove. |
23. | Drugi æe pljeskati rukama za njim, i zviždaæe za njim s mesta njegovog. |
← Job (27/42) → |