←  Job (23/42)  →

---

1.

A Jov odgovori i reèe:

2.

Još je tužnjava moja odmet? A nevolja je moja teža od uzdaha mojih.

3.

O, kad bih znao kako bih našao Boga! Da otidem do prestola Njegovog,

4.

Da razložim pred Njim parbu svoju, i usta svoja napunim razloga,

5.

Da znam šta bi mi odgovorio, i razumem šta bi mi rekao.

6.

Bi li se prema velikoj svojoj sili preo sa mnom? Ne; nego bi mi pomogao.

7.

Onde bi se pravedan èovek mogao pravdati s Njim, i oslobodio bih se za svagda od svog sudije.

8.

Gle, ako podjem napred, nema Ga; ako li natrag, ne nahodim Ga;

9.

Ako na levo radi, ne vidim Ga; ako na desno, zaklonio se, ne mogu Ga videti.

10.

Ali On zna put moj; kad me okuša, izaæi æu kao zlato.

11.

Po stopama je Njegovim stupala noga moja; puta Njegova držao sam se, i ne zadjoh.

12.

Od zapovesti usta Njegovih nisam odstupao; èuvao sam reèi usta Njegovih više nego svoj užitak.

13.

Ali kad On šta naumi, ko æe Ga odvratiti? Šta duša Njegova zaželi, ono èini.

14.

I izvršiæe šta je naumio za me; i toga ima u Njega mnogo.

15.

Zato sam se uplašio od Njega; i kad to mislim, strah me je od Njega.

16.

Bog je rastopio srce moje, Svemoguæi me je uplašio.

17.

Što ne pogiboh pre mraka? I što ne sakri mrak ispred mene?

---

←  Job (23/42)  →