← Job (19/42) → |
1. | A Jov odgovori i reèe: |
2. | Dokle æete muèiti dušu moju i satirati me reèima? |
3. | Veæ ste me deset puta naružili; nije vas stid što tako navaljujete na me? |
4. | Ali ako sam doista pogrešio, pogreška æe moja ostati kod mene. |
5. | Ako li se još hoæete da dižete na me i da me korite mojom sramotom, |
6. | Onda znajte da me je Bog oborio i mrežu svoju razapeo oko mene. |
7. | Eto, vièem na nepravdu, ali se ne slušam; vapim, ali nema suda. |
8. | Zagradio je put moj da ne mogu proæi; na staze moje metnuo je mrak. |
9. | Svukao je s mene slavu moju i skinuo venac s glave moje. |
10. | Porušio me je od svuda, da me nema; i kao drvo išèupao je nadanje moje. |
11. | Raspalio se na me gnev Njegov, i uzeo me je medju neprijatelje svoje. |
12. | Vojske Njegove dodjoše sve zajedno i nasuše k sebi put k meni, stadoše u logor okolo šatora mog. |
13. | Braæu moju udaljio je od mene, i znanci moji tudje se od mene. |
14. | Bližnji moji ostaviše me, i znanci moji zaboraviše me. |
15. | Domašnji moji i moje sluškinje gledaju me kao tudjina; stranac sam u oèima njihovim. |
16. | Zovem slugu svog, a on se ne odziva, a molim ga ustima svojim. |
17. | Dah je moj mrzak ženi mojoj, a preklinjem je sinovima utrobe svoje. |
18. | Ni deca ne haju za me; kad ustanem, ruže me. |
19. | Mrzak sam svima nevernim svojim, i koje ljubljah postaše mi protivnici. |
20. | Za kožu moju kao za meso moje prionuše kosti moje; jedva osta koža oko zuba mojih. |
21. | Smilujte se na me, smilujte se na me, prijatelji moji, jer se ruka Božija dotakla mene. |
22. | Zašto me gonite kao Bog, i mesa mog ne možete da se nasitite? |
23. | O kad bi se napisale reèi moje! Kad bi se stavile u knjigu! |
24. | Pisaljkom gvozdenom i olovom na kamenu za veèni spomen kad bi se urezale! |
25. | Ali znam da je živ moj Iskupitelj, i na posledak da æe stati nad prahom. |
26. | I ako se ova koža moja i rašèini, opet æu u telu svom videti Boga. |
27. | Ja isti videæu Ga, i oèi moje gledaæe Ga, a ne druge. A bubrega mojih nestaje u meni. |
28. | Nego bi trebalo da kažete: Zašto ga gonimo? Kad je koren besede u meni. |
29. | Bojte se maèa; jer je maè osveta za bezakonje; i znajte da ima sud. |
← Job (19/42) → |