←  Job (18/42)  →
1. A Vildad Sušanin odgovori i reèe:
2. Kad æete svršiti razgovor? Orazumite se, pa æemo onda govoriti.
3. Zašto se misli da smo kao stoka? Zašto smo gadni u vašim oèima?
4. Koji rastržeš dušu svoju u jarosti svojoj, hoæe li se tebe radi ostaviti zemlja i stena se premestiti sa svog mesta?
5. Da, videlo bezbožnih ugasiæe se, i iskra ognja njihovog neæe sijati.
6. Videlo æe pomrknuti u šatoru njegovom, i žižak æe se njegov ugasiti u njemu.
7. Silni koraci njegovi stegnuæe se, i oboriæe ga njegova namera.
8. Jer æe se uvaliti u zamku nogama svojim i naiæi æe na mrežu;
9. Uhvatiæe ga zamka za petu i svladaæe ga lupež.
10. Sakriveno mu je pruglo na zemlji, i klopka na stazi.
11. Od svuda æe ga strahote strašiti i teraæe ga ustopce.
12. Izgladneæe sila njegova, i nevolja æe biti gotova uza nj.
13. Poješæe žile kože njegove, poješæe žile njegove prvenac smrti.
14. Išèupaæe se iz stana njegovog uzdanica njegova, i to æe ga odvesti k caru strašnom.
15. Nastavaæe se u šatoru njegovom, koji neæe biti njegov, posuæe se sumporom stan njegov.
16. Žile æe se njegove posušiti ozdo, i ozgo æe se saseæi grane njegove.
17. Spomen æe njegov poginuti na zemlji, niti æe mu ime biti po ulicama.
18. Odagnaæe se iz svetlosti u mrak, i izbaciæe se iz sveta.
19. Ni sina ni unuka neæe mu biti u narodu njegovom, niti kakvog ostatka u stanovima njegovim.
20. Èudiæe se danu njegovom koji budu posle njega, a koji su bili pre obuzeæe ih strah.
21. Takvi su stanovi bezakonikovi, i takvo je mesto onog koji ne zna za Boga.
←  Job (18/42)  →