←  Job (17/42)  →

---

1.

Duh se moj kvari, dana mojih nestaje; grobovi su moji.

2.

Kod mene su rugaèi, i oko moje provodi noæi u jadu koji mi zadaju.

3.

Daj mi ko æe jamèiti kod Tebe; ko je taj koji æe se rukovati sa mnom?

4.

Jer si od njihovog srca sakrio razum; zato ih neæeš uzvisiti.

5.

Ko laska prijateljima, njegovim æe sinovima oèi posahnuti.

6.

Uèinio je od mene prièu narodima, i postao sam bubnjanje medju njima.

7.

Potamnelo je oko moje od jada, i svi udi moji postaše kao sen.

8.

Zaèudiæe se tome pravi, i bezazleni æe ustati na licemere.

9.

Ali æe se pravednik držati svog puta, i ko je èistih ruku veæma æe ojaèati.

10.

A vi vratite se svikoliki i hodite; neæu naæi mudra medju vama.

11.

Dani moji prodjoše, misli moje pokidaše se, što imah u srcu.

12.

Od noæi naèiniše dan, i svetlost je blizu mraka.

13.

Da bih se nadao, grob æe mi biti kuæa; u tami æu prostreti postelju sebi.

14.

Grobu vièem: Ti si otac moj; crvima: Ti si mati moja, ti si sestra moja.

15.

I gde je sada nadanje moje? Moje nadanje ko æe videti?

16.

U grob æe siæi, poèinuæe sa mnom u grobu.

---

←  Job (17/42)  →