←  Job (16/42)  →
1. A Jov odgovori i reèe:
2. Slušao sam mnogo takvih stvari; svi ste dosadni tešioci.
3. Hoæe li biti kraj praznim reèima? Ili šta te tera da tako odgovaraš?
4. I ja bih mogao govoriti kao vi, da ste na mom mestu, gomilati na vas reèi i mahati glavom na vas,
5. Mogao bih vas hrabriti ustima svojim, i micanje usana mojih olakšalo bi bol vaš.
6. Ako govorim, neæe odahnuti bol moj; ako li prestanem, hoæe li otiæi od mene?
7. A sada me je umorio; opustošio si sav zbor moj.
8. Navukao si na me mrštine za svedoèanstvo; i moja mrša podiže se na me, i svedoèi mi u oèi.
9. Gnev Njegov rastrže me, nenavidi me, škrguæe zubima na me, postavši mi neprijatelj seva oèima svojim na me.
10. Razvaljuju na me usta svoja, sramotno me biju po obrazima, skupljaju se na me.
11. Predao me je Bog nepravedniku, i u ruke bezbožnicima bacio me.
12. Bejah miran i zatre me, i uhvativši me za vrat smrska me i metnu me sebi za belegu.
13. Opkoliše me Njegovi strelci, cepa mi bubrege nemilice, prosipa na zemlju žuè moju.
14. Zadaje mi rane na rane, i udara na me kao junak.
15. Sašio sam kostret po koži svojoj, i uvaljao sam u prah slavu svoju.
16. Lice je moje podbulo od plaèa, na vedjama je mojim smrtni sen;
17. Premda nema nepravde u rukama mojim, i molitva je moja èista.
18. Zemljo, ne krij krv što sam prolio, i neka nema mesta vikanju mom.
19. I sada eto je na nebu svedok moj, svedok je moj na visini.
20. Prijatelji se moji podruguju mnom; oko moje roni suze Bogu.
21. O da bi se èovek mogao pravdati s Bogom, kao sin èoveèiji s prijateljem svojim!
22. Jer godine izbrojane navršuju se, i polazim putem odakle se neæu vratiti.
←  Job (16/42)  →