←  Job (15/42)  →
1. A Elifas Temanac odgovori i reèe:
2. Hoæe li mudar èovek kazivati prazne misli i puniti trbuh vetrom istoènim,
3. Prepiruæi se govorom koji ne pomaže i reèima koje nisu ni na šta?
4. A ti uništavaš strah Božji i ukidaš molitve k Bogu.
5. Jer bezakonje tvoje pokazuju usta tvoja, ako i jesi izabrao jezik lukav.
6. Osudjuju te usta tvoja, a ne ja; i usne tvoje svedoèe na te.
7. Jesi li se ti prvi èovek rodio? Ili si pre humova sazdan?
8. Jesi li tajnu Božiju èuo i pokupio u sebe mudrost?
9. Šta ti znaš što mi ne bismo znali? Šta ti razumeš što ne bi bilo u nas?
10. I sedih i starih ljudi ima medju nama, starijih od oca tvog.
11. Male li su ti utehe Božije? Ili imaš šta sakriveno u sebi?
12. Što te je zanelo srce tvoje? I što sevaju oèi tvoje,
13. Te obraæaš protiv Boga duh svoj i puštaš iz usta svojih takve reèi?
14. Šta je èovek, da bi bio èist, i rodjeni od žene, da bi bio prav?
15. Gle, ne veruje svecima svojim, i nebesa nisu èista pred oèima Njegovim;
16. A kamoli gadni i smrdljivi èovek, koji pije nepravdu kao vodu?
17. Ja æu ti kazati, poslušaj me, i pripovediæu ti šta sam video,
18. Šta mudraci kazaše i ne zatajiše, šta primiše od otaca svojih,
19. Kojima samim dana bi zemlja, i tudjin ne prodje kroz nju.
20. Bezbožnik se muèi svega veka svog, i nasilniku je malo godina ostavljeno.
21. Strah mu zuji u ušima, u mirno doba napada pustošnik na nj.
22. Ne veruje da æe se vratiti iz tame, odsvuda prividja maè.
23. Tumara za hlebom govoreæi: Gde je? Zna da je za nj spremljen dan tamni.
24. Tuga i nevolja straše ga, i navaljuju na nj kao car gotov na boj.
25. Jer je zamahnuo na Boga rukom svojom, i Svemoguæem se opro.
26. Trèi ispravljena vrata na nj s mnogim visokim štitovima svojim.
27. Jer je pokrio lice svoje pretilinom, i navaljao salo na bokove svoje.
28. I sedeo je u gradovima raskopanim i u kuæama pustim, obraæenim u gomilu kamenja.
29. Neæe se obratiti niti æe ostati blago njegovo, i neæe se raširiti po zemlji dobro njegovo.
30. Neæe izaæi iz mraka, ogranke njegove osušiæe plamen, odneæe ga duh usta njegovih.
31. Neka se ne uzda u taštinu prevareni, jer æe mu taština biti plata.
32. Pre svog vremena svršiæe se, i grana njegova neæe zeleneti.
33. Otkinuæe se kao s loze nezreo grozd njegov i pupci æe se njegovi kao s masline pobacati.
34. Jer æe opusteti zbor licemerski, i oganj æe spaliti šatore onih koji primaju poklone.
35. Zaèinju nevolju i radjaju muku, i trbuh njihov sastavlja prevaru.
←  Job (15/42)  →