←  Job (10/42)  →

---

1.

Dodijao je duši mojoj život moj; pustiæu od sebe tužnjavu svoju, govoriæu u jadu duše svoje.

2.

Reæi æu Bogu: Nemoj me osuditi; kaži mi zašto se preš sa mnom.

3.

Je li Ti milo da èiniš silu, da odbacuješ delo ruku svojih i savet bezbožnièki obasjavaš?

4.

Jesu li u Tebe oèi telesne? Vidiš li kao što vidi èovek?

5.

Jesu li dani tvoji kao dani èoveèiji, i godine tvoje kao vek ljudski,

6.

Te istražuješ moje bezakonje i za greh moj razbiraš?

7.

Ti znaš da nisam kriv, i nema nikoga ko bi izbavio iz Tvoje ruke.

8.

Tvoje su me ruke stvorile i naèinile, i Ti me odsvuda potireš.

9.

Opomeni se da si me kao od kala naèinio, i opet æeš me u prah obratiti.

10.

Nisi li me kao mleko slio i kao sir usirio me?

11.

Navukao si na me kožu i meso, i kostima i žilama spleo si me.

12.

Životom i milošæu darivao si me; i staranje Tvoje èuvalo je duh moj.

13.

I sakrio si to u srcu svom; ali znam da je u Tebe.

14.

Ako sam zgrešio, opazio si me, i nisi me oprostio bezakonja mog.

15.

Ako sam skrivio, teško meni! Ako li sam prav, ne mogu podignuti glave, pun sramote i videæi muku svoju.

16.

I ako se podigne, goniš me kao lav, i opet èiniš èudesa na meni.

17.

Ponavljaš svedoèanstva svoja protiv mene, i umnožavaš gnev svoj na me; vojske jedne za drugom izlaze na me.

18.

Zašto si me izvadio iz utrobe? O da umreh! Da me ni oko ne vide!

19.

Bio bih kao da nikada nisam bio; iz utrobe u grob bio bih odnesen.

20.

Nije li malo dana mojih? Prestani dakle i okani me se da se malo oporavim,

21.

Pre nego otidem odakle se neæu vratiti, u zemlju tamnu i u sen smrtni,

22.

U zemlju tamnu kao mrak i u sen smrtni, gde nema promene i gde je videlo kao tama.

---

←  Job (10/42)  →