←  Jeremiah (7/52)  →
1. Reè koja dodje Jeremiji od Gospoda govoreæi:
2. Stani na vratima doma Gospodnjeg, i oglasi onde ovu reè, i reci: Èujte reè Gospodnju, svi Judejci, koji ulazite na ova vrata da se poklonite Gospodu.
3. Ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Popravite svoje puteve i dela svoja, pa æu uèiniti da stanujete na ovom mestu.
4. Ne uzdajte se u lažne reèi govoreæi: Crkva Gospodnja, crkva Gospodnja, crkva Gospodnja ovo je.
5. Nego doista popravite svoje puteve i dela svoja, i sudite pravo izmedju èoveka i bližnjeg njegova.
6. Inostrancu, siroti i udovici ne èinite krivo, i krv pravu ne prolivajte na ovom mestu, i ne idite za drugim bogovima na svoje zlo.
7. Tada æu uèiniti da stanujete od veka do veka na ovom mestu, u zemlji koju sam dao ocima vašim.
8. Eto, vi se uzdate u reèi lažne, koje ne pomažu.
9. Kradete, ubijate i èinite preljubu, kunete se krivo, i kadite Valima, i idete za drugim bogovima, kojih ne znate;
10. Pa onda dohodite i stajete preda mnom u ovom domu, koji se zove mojim imenom, i govorite: Izbavismo se, da èinite sve ove gadove.
11. Je li ovaj dom, koji se zove mojim imenom, u vašim oèima peæina hajduèka? Gle, i ja vidim, veli Gospod.
12. Nego idite sada na moje mesto, koje je bilo u Silomu, gde namestih ime svoje ispoèetka, i vidite šta sam mu uèinio za zloæu naroda svog Izrailja.
13. Zato sada, što èinite sva ona dela, veli Gospod, i što vam govorim zarana jednako, a vi ne slušate, i kad vas zovem, a vi se ne odazivate,
14. Zato æu uèiniti tom domu, koji se zove mojim imenom, u koji se vi uzdate, i ovom mestu, koje dadoh vama i ocima vašim, kao što sam uèinio Silomu.
15. I odbaciæu vas od lica svog, kao što sam odbacio svu braæu vašu, sve seme Jefremovo.
16. Ti se dakle ne moli za taj narod, i ne podiži vike ni molbe za njih, i ne govori mi za njih; jer te neæu uslišiti.
17. Zar ne vidiš šta èine po gradovima Judinim i po ulicama jerusalimskim?
18. Sinovi kupe drva, a oèevi lože oganj, i žene mese testo, da peku kolaèe carici nebeskoj, i da liju nalive drugim bogovima, da bi mene dražili.
19. Mene li draže? Govori Gospod; eda li ne sebe, na sramotu licu svom?
20. Zato ovako govori Gospod Gospod: Gle, gnev moj i jarost moja izliæe se na ovo mesto, na ljude i na stoku i na drveta poljska i na rod zemaljski, i raspaliæe se, i neæe se ugasiti.
21. Ovako veli Gospod nad vojskama Bog Izrailjev: Žrtve svoje paljenice sastavite sa prinosima svojim, i jedite meso.
22. Jer ne govorih ocima vašim, niti im zapovedih, kad ih izvedoh iz zemlje misirske, za žrtve paljenice ni za prinose.
23. Nego im ovo zapovedih govoreæi: Slušajte glas moj i biæu vam Bog i vi æete mi biti narod, i idite svim putevima koje vam zapovedih, da bi vam dobro bilo.
24. Ali ne poslušaše, niti uha svog prignuše, nego idoše po savetima i mislima zlog srca svog, i otidoše natrag, a ne napred.
25. Otkad izidjoše oci vaši iz zemlje misirske do danas, slah k vama sve sluge svoje proroke svaki dan zarana i bez prestanka.
26. Ali ne poslušaše me, niti uha svog prignuše, nego behu tvrdovrati i èiniše gore nego oci njihovi.
27. Govoriæeš im sve ove reèi, ali te neæe poslušati; i zvaæeš ih, ali ti se neæe odazvati.
28. Zato im reci: Ovo je narod koji ne sluša glas Gospoda Boga svog, niti prima nauke; propade vera i nesta je iz usta njihovih.
29. Ostriži kosu svoju i baci je, i zaridaj glasno na visokim mestima, jer odbaci Gospod i ostavi rod, na koji se razgnevi.
30. Jer sinovi Judini uèiniše šta je zlo preda mnom, govori Gospod, metnuše gadove svoje u dom koji se zove mojim imenom, da bi ga oskvrnili.
31. I sagradiše visine Tofetu, koji je u dolini sina Enomovog, da sažižu sinove svoje i kæeri svoje ognjem, što nisam zapovedio niti mi je došlo na um.
32. Zato evo, idu dani, veli Gospod, kad se više neæe zvati Tofet ni dolina sina Enomovog, nego dolina krvna, i pogrebavaæe se u Tofetu, jer neæe biti mesta.
33. I mrtva æe telesa naroda ovog biti hrana pticama nebeskim i zverju zemaljskom, i neæe biti nikoga da ih plaši.
34. I uèiniæu, te æe iz gradova Judinih i s ulica jerusalimskih nestati glas radostan i glas veseo, glas ženikov i glas nevestin; jer æe zemlja opusteti.
←  Jeremiah (7/52)  →