←  Jeremiah (5/52)  →
1. Prodjite po ulicama jerusalimskim, i vidite sada i razberite i potražite po ulicama njegovim, hoæete li naæi èoveka, ima li ko da èini što je pravo i da traži istinu, pa æu oprostiti.
2. Ako i govore: Tako da je živ Gospod! Opet se krivo kunu.
3. Gospode! Ne gledaju li oèi Tvoje na istinu! Biješ ih, ali ih ne boli; satireš ih, ali neæe da prime nauke, tvrdje im je lice od kamena, neæe da se obrate.
4. I ja rekoh: Siromasi su, ludo rade, jer ne znaju put Gospodnji, zakon Boga svog.
5. Idem k vlasteljima, i njima æu govoriti, jer oni znaju put Gospodnji, zakon Boga svog; ali i oni izlomiše jaram, pokidaše sveze.
6. Za to æe ih pobiti lav iz šume, vuk æe ih veèernji potrti, ris æe vrebati kod gradova njihovih, ko god izidje iz njih biæe rastrgnut, jer je mnogo greha njihovih i silni su odmeti njihovi.
7. Kako æu ti oprostiti to? Sinovi tvoji ostaviše mene, i kunu se onima koji nisu bogovi. Kako ih nasitih, stadoše èiniti preljubu, i u kuæu kurvinu stièu se gomilom.
8. Jutrom su kad ustaju kao tovni konji, svaki rže za ženom bližnjeg svog.
9. Za to li neæu pohoditi? Veli Gospod, i duša moja neæe li se osvetiti takvom narodu?
10. Izadjite mu na zidove i razvalite, ali nemojte sasvim zatrti, skinite mu prevornice, jer nisu Gospodnje.
11. Jer me sasvim izneveri dom Izrailjev i dom Judin, veli Gospod.
12. Udariše u bah Gospodu i rekoše: Nije tako, neæe nas zlo zadesiti, i neæemo videti maèa ni gladi.
13. A ti proroci otiæi æe u vetar, i reèi nema u njima, njima æe biti tako.
14. Zato ovako veli Gospod Gospod nad vojskama: Kad tako govorite, evo ja æu uèiniti da reèi moje u ustima tvojim budu kao oganj, a ovaj narod drva, te æe ih spaliti.
15. Gle, ja æu dovesti na vas narod iz daleka, dome Izrailjev, veli Gospod, narod jak, narod star, narod kome jezika neæeš znati niti æeš razumeti šta govori;
16. Kome je tul kao grob otvoren, svi su jaki.
17. I poješæe letinu tvoju i hleb tvoj, što sinovi tvoji i kæeri tvoje hteše jesti, poješæe ovce tvoje i goveda tvoja, poješæe vinovu lozu tvoju i smokve tvoje, i maèem æe zatrti tvrde gradove tvoje u koje se uzdaš.
18. Ali ni tada, veli Gospod, neæu vas sasvim zatrti.
19. Jer kad kažete: Zašto nam èini Gospod Bog naš sve ovo? Tada im reci: Kako ostaviste mene i služiste tudjim bogovima u zemlji svojoj, tako æete služiti tudjincima u zemlji koja nije vaša.
20. Javite ovo u domu Jakovljevom, i oglasite u Judi, govoreæi:
21. Èujte ovo, ludi i bezumni narode, koji imate oèi, a ne vidite, koji imate uši, a ne èujete.
22. Mene li se neæete bojati? Veli Gospod; od mene li neæete drhtati? Koji postavih pesak moru za medju veènom naredbom, i neæe preæi preko nje; ako mu i ustaju vali, neæe nadjaèati, ako i buèe, neæe je preæi.
23. Ali je u naroda ovog srce uporno i nepokorno; odstupiše i otidoše.
24. Niti rekoše u srcu svom: Bojmo se Gospoda Boga svog, koji nam daje dažd rani i pozni na vreme, i èuva nam nedelje odredjene za žetvu.
25. Bezakonja vaša odvraæaju to, i gresi vaši odbijaju dobro od vas.
26. Jer se nalaze u narodu mom bezbožnici, koji vrebaju kao ptièari kad se pritaje, meæu zamke da hvataju ljude.
27. Kao krletka puna ptica tako su kuæe njihove pune prevare; zato postaše veliki i obogatiše.
28. Ugojiše se, sjaju se, mimoilaze zlo, ne èine pravde ni siroèetu, i opet im je dobro, i ne daju pravice ubogima.
29. Zato li neæu pohoditi? Veli Gospod, i duša moja neæe li se osvetiti takvom narodu?
30. Èudo i strahota biva u zemlji.
31. Proroci prorokuju lažno, i sveštenici gospoduju preko njih, i narodu je mom to milo. A šta æete raditi na posledak?
←  Jeremiah (5/52)  →