←  Jeremiah (48/52)  →
1. Za Moava ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Teško Nevonu! Jer æe se opustošiti; Kirijatajim æe se posramiti i uzeti; Mizgav æe se posramiti i prepasti.
2. Neæe se više hvaliti Moav Esevonom; jer mu zlo misle: Hodite da ga istrebimo da nije više narod. I ti, Madmane, opusteæeš; maè æe te goniti.
3. Èuje se vika iz Oronajima, pustošenje i satiranje veliko.
4. Moav se satre; stoji vika dece njegove.
5. Jer æe se putem luitskim dizati plaè bez prestanka; i kako se silazi u Oronajim, neprijatelji æe èuti strašnu viku;
6. Bežite, izbavite duše svoje, i budite kao vres u pustinji.
7. Jer što se uzdaš u svoja dela i u blago svoje, zato æeš se i ti uzeti, i Hemos æe otiæi u ropstvo, sveštenici njegovi i knezovi njegovi skupa.
8. I doæi æe zatiraè u svaki grad, neæe se saèuvati ni jedan grad; dolina æe propasti i ravnica æe se opustošiti, jer Gospod reèe.
9. Podajte krila Moavu, neka brzo odleti; jer æe gradovi njegovi opusteti da neæe niko živeti u njima.
10. Proklet bio ko nemarno radi delo Gospodnje, i proklet ko usteže maè svoj od krvi!
11. Moav je bio u miru od detinjstva svog i poèivao na droždini svojoj, niti se pretakao iz suda u sud, niti je u ropstvo išao; zato mu osta kus njegov, i miris se njegov nije promenio.
12. Zato, evo, idu dani, govori Gospod, da mu pošaljem premetaèe, koji æe ga premetnuti, i sudove njegove isprazniti i mehove njegove pokidati.
13. I Moav æe se osramotiti s Hemosa, kao što se osramotio dom Izrailjev s Vetilja, gada svog.
14. Kako govorite: Jaki smo i junaci u boju?
15. Moav æe se opustošiti i gradovi æe njegovi propasti, i najbolji mladiæi njegovi siæi æe na zaklanje, govori car, kome je ime Gospod nad vojskama.
16. Blizu je pogibao Moavova, i zlo njegovo vrlo hiti.
17. Žalite ga svi koji ste oko njega, i koji god znate za ime njegovo, recite: Kako se slomi jaki štap, slavna palica?
18. Sidji sa slave svoje, i sedi na mesto zasušeno, kæeri, koja živiš u Devonu; jer æe zatiraè Moavov doæi na tebe i raskopaæe gradove tvoje.
19. Stani na putu, i pogledaj, koja živiš u Aroiru, upitaj onog koji beži i onu koja gleda da se izbavi, reci: Šta bi?
20. Posrami se Moav; jer se razbi; ridajte i vièite; javite u Arnon da se Moava opustoši.
21. Jer sud dodje na zemlju ravnu, na Olon i na Jasu i Mifat,
22. I na Devon i na Nevon i na Vet-Devlatajim,
23. I na Kirijatajim i na Vet-Gamul i na Vet-Meon,
24. I na Keriot i na Vosoru, i na sve gradove zemlje moavske, koji su daleko i koji su blizu.
25. Odbijen je rog Moavu, i mišica se njegova slomi, govori Gospod.
26. Opojte ga, jer se podigao na Gospoda; neka se valja Moav u bljuvotini svojoj, i bude i on podsmeh.
27. Jer, nije li tebi Izrailj bio podsmeh? Je li se zatekao medju lupežima, te kad god govoriš o njemu poskakuješ?
28. Ostavite gradove i naselite se u steni, stanovnici moavski, i budite kao golubica koja se gnezdi u kraju i raselini.
29. Èusmo ponos Moavov da je veoma ponosit, oholost njegovu i ponos, razmetanje njegovo i obest njegovu.
30. Znam ja, govori Gospod, obest njegovu; ali neæe biti tako; laži njegove neæe uèiniti ništa.
31. Zato æu ridati za Moavom, vikati za svim Moavom, uzdisaæe se za onima u Kir-eresu.
32. Više nego za Jazirom plakaæu za tobom, lozo sivamska; odvode tvoje predjoše more, dopreše do mora jazirskog; zatiraè napade na letinu tvoju i na berbu tvoju.
33. I radost i veselje otide s rodnog polja, iz zemlje moavske, i uèinih te nesta u kacama vina; niko neæe gaziti pevajuæi; pesma neæe se više pevati.
34. Od vike esevonske, koja dopre do Eleale, podigoše viku do Jase, od Sigora do Oronajima, kao junica od tri godine, jer æe i voda nimrimskih nestati.
35. I uèiniæu, govori Gospod, da ne bude Moavu èoveka koji bi prinosio žrtvu na visini i kadio bogovima svojim.
36. Zato æe srce moje pištati za Moavom kao svirala, i srce æe moje pištati kao svirala za ljudima u Kir-eresu, jer æe mu sva teèevina propasti.
37. Jer æe sve glave biti æelave i sve brade obrijane, i sve ruke izrezane, i oko bedara kostret.
38. Na svim krovovima Moavovim i po ulicama njegovim biæe sam plaè, jer æu razbiti Moava kao sud na kome nema miline, govori Gospod.
39. Ridajte: Kako je satrven! Kako Moav obrnu pleæi sramotan? I posta Moav podsmeh i strahota svima koji su oko njega.
40. Jer ovako govori Gospod: Evo, kao orao doleteæe i raširiæe krila svoja nad Moavom.
41. Keriot je pokoren i tvrda se mesta zauzeše, i srca æe u junaka Moavovih biti u onaj dan kao srce u žene koja se poradja.
42. I Moav æe se istrebiti da ne bude narod, jer se podiže na Gospoda.
43. Strah i jama i zamka oko tebe je, stanovnièe moavski, govori Gospod.
44. Ko uteèe od straha, pašæe u jamu, a ko izadje iz jame, uhvatiæe se u zamku; jer æu pustiti na njega, na Moava, godinu pohodjenja njihovog, govori Gospod.
45. U senu esevonskom ustaviše se koji bežahu od sile; ali æe oganj izaæi iz Esevona i plamen isred Siona, i opaliæe kraj Moavu i teme nemirnicima.
46. Teško tebi, Moave, propade narod Hemosov, jer sinove tvoje zarobiše, i kæeri tvoje odvedoše u ropstvo.
47. Ali æu povratiti roblje Moavovo u poslednje vreme, govori Gospod. Dovde je sud Moavu.
←  Jeremiah (48/52)  →