←  Jeremiah (42/52)  →
1. Po tom dodjoše sve vojvode i Joanan, sin Karijin i Jezanija sin Osajin, i sav narod, malo i veliko.
2. I rekoše Jeremiji proroku: Pusti preda se našu molbu, i pomoli se za nas Gospodu Bogu svom, za sav ovaj ostatak, jer nas je ostalo malo od mnogih, kao što nas oèi tvoje vide,
3. Da bi nam pokazao Gospod Bog tvoj put kojim æemo iæi i šta æemo raditi.
4. A Jeremija prorok reèe im: Poslušaæu; evo, pomoliæu se Gospodu Bogu vašem po vašim reèima, i šta vam odgovori Gospod kazaæu vam, neæu vam zatajiti ni reè.
5. A ovo rekoše Jeremiji: Gospod neka nam je svedok, istinit i veran, da æemo èiniti sve što ti Gospod Bog tvoj zapovedi za nas.
6. Bilo dobro ili zlo, poslušaæemo reè Gospoda Boga svog ka kome te šaljemo, da bi nam dobro bilo kad poslušamo glas Gospoda Boga svog.
7. A posle deset dana dodje reè Gospodnja Jeremiji;
8. Te sazva Joanana, sina Karijinog i sve vojvode što behu s njim, i sav narod, malo i veliko,
9. I reèe im: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev, ka kome me poslaste da iznesem preda Nj molbu vašu:
10. Ako ostanete u ovoj zemlji, sazidaæu vas, i neæu vas razoriti, i nasadiæu vas i neæu vas istrebiti; jer mi je žao sa zla koje sam vam uèinio.
11. Ne bojte se cara vavilonskog, kog se bojite; ne bojte ga se, govori Gospod, jer sam ja s vama da vas saèuvam i da vas izbavim iz njegove ruke.
12. I uèiniæu vam milost da se smiluje na vas, i vrati vas u zemlju vašu.
13. Ako li kažete: Neæemo da ostanemo u toj zemlji, ne slušajuæi glas Gospoda Boga svog
14. Govoreæi: Ne, nego idemo u zemlju misirsku, da ne vidimo rat i glas trubni ne èujemo i ne budemo gladni hleba, i onde æemo se naseliti,
15. Onda èujte reè Gospodnju, koji ste ostali od Jude; ovako veli Gospod nad vojskama Bog Izrailjev: Ako vi okrenete lice svoje da idete u Misir i odete da se naselite onde,
16. Onde æe vas u zemlji misirskoj stignuti maè kog se bojite, i glad, radi koje se brinete, goniæe vas onde u Misiru i onde æete pomreti.
17. I svi ljudi koji su okrenuli lice svoje da idu u Misir da se onde nasele, izginuæe od maèa i od gladi i od pomora, i nijedan ih neæe ostati niti æe koji uteæi od zla koje æu pustiti na njih.
18. Jer ovako veli Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Kao što se gnev moj i jarost moja izli na stanovnike jerusalimske, tako æe se izliti gnev moj na vas, ako odete u Misir, i biæete uklin i èudo i kletva i rug, i neæete više videti ovog mesta.
19. Gospod vam govori, ostanci Judini! Ne idite u Misir. Znajte da vam ja svedoèim danas.
20. Jer varaste duše svoje kad me poslaste ka Gospodu Bogu svom rekavši: Pomoli se za nas Gospodu Bogu našem, i kako kaže Gospod Bog naš, javi nam i uèiniæemo.
21. A kad vam javih danas, neæete da poslušate glas Gospoda Boga svog niti išta što mi zapovedi za vas.
22. Znajte, dakle, da æete izginuti od maèa i od gladi i od pomora na mestu kuda ste radi otiæi da se stanite.
←  Jeremiah (42/52)  →