Jeremiah (4/52)

← Jeremiah (4/52) →

Ako æeš se vratiti, Izrailju, veli Gospod, k meni se vrati, i ako ukloniš gadove svoje ispred mene, neæeš se skitati.

I kleæeš se istinito, verno i pravo: Tako da je živ Gospod. I narodi æe se blagosiljati Njim, i Njim æe se hvaliti.

Jer ovako veli Gospod Judejcima i Jerusalimljanima: orite sebi krèevinu, i ne sejte u trnje.

Obrežite se Gospodu, i skinite okrajak sa srca svog, Judejci i Jerusalimljani, da ne izidje jarost moja kao oganj i razgori se da ne bude nikoga ko bi ugasio za zla dela vaša.

Objavite u Judeji i oglasite u Jerusalimu i recite: trubite u trubu po zemlji; vièite, sazovite narod i recite: Skupite se, i udjimo u tvrde gradove.

Podignite zastavu prema Sionu, bežite i ne stajte, jer æu dovesti zlo od severa i pogibao veliku.

Izlazi lav iz èeste svoje i koji zatire narode krenuvši se ide s mesta svog da obrati zemlju tvoju u pustoš, gradovi tvoji da se raskopaju da ne bude nikoga u njima.

Za to pripašite kostret, plaèite i ridajte, jer se žestoki gnev Gospodnji nije odvratio od nas.

I tada æe, veli Gospod, nestati srca caru i srca knezovima, i sveštenici æe se udiviti i proroci æe se zaèuditi.

10.

I rekoh: Ah Gospode Gospode! Baš si prevario ovaj narod i Jerusalim govoreæi: Imaæete mir, a maè dodje do duše.

11.

U to æe se vreme kazati ovom narodu i Jerusalimu: Vetar vruæ s visokih mesta u pustinji duva ka kæeri naroda mog, ne da proveje ni proèisti.

12.

Vetar jaèi od tih doæi æe mi; i ja æu im sada izreæi sud.

13.

Gle, kao oblak podiže se, i kola su mu kao vihor, konji su mu brži od orlova. Teško nama! Propadosmo.

14.

Umij srce svoje od zla, Jerusalime, da bi se izbavio; dokle æe stajati u tebi misli tvoje ništave?

15.

Jer glas javlja od Dana, i oglašuje zlo od gore Jefremove.

16.

Kazujte narodima; evo oglašujte za Jerusalim da idu stražari iz daleke zemlje, i puštaju glas svoj na gradove Judine.

17.

Kao èuvari poljski staæe oko njega, jer se odmetnu od mene, veli Gospod.

18.

Put tvoj i dela tvoja to ti uèiniše; to je od zla tvog da je gorko i da ti dopire do srca.

19.

Jaoh utroba, jaoh utroba! Boli me u srcu; srce mi bije; ne mogu æutati; jer glas trubni èuješ, dušo moja, viku ubojnu.

20.

Pogibao na pogibao oglašuje se; jer se pustoši sva zemlja, najedanput æe se opustošiti moji šatori, zavesi moji za èas.

21.

Dokle æu gledati zastavu? Slušati glas trubni?

22.

Jer je narod moj bezuman, ne poznaje me, ludi su sinovi i bez razuma, mudri su da zlo èine, a dobro èiniti ne umiju.

23.

Pogledah na zemlju, a gle bez oblièja je i pusta; i na nebo, a svetlosti njegove nema.

24.

Pogledah na gore, a gle, tresu se i svi humovi drmaju se.

25.

Pogledah, a gle, nema èoveka, i sve ptice nebeske odletele.

26.

Pogledah, a gle, Karmil je pustinja i svi gradovi njegovi oboreni od Gospoda, od žestokog gneva Njegovog.

27.

Jer ovako govori Gospod: Sva æe zemlja opusteti; ali neæu sasvim zatrti.

28.

Zato æe tužiti zemlja, i nebo æe gore potamneti, jer rekoh, namislih, i neæu se raskajati, niti æu udariti natrag.

29.

Od vike konjika i strelaca pobeæi æe svi gradovi, otiæi æe u guste šume i na stene æe se popeti; svi æe gradovi biti ostavljeni i niko neæe u njima živeti.

30.

A ti, opustošena, šta æeš èiniti? Ako se i oblaèiš u skerlet, ako se i kitiš nakitom zlatnim, i mažeš lice svoje, zaludu se krasiš, preziru te milosnici, traže dušu tvoju.

31.

Jer èujem glas kao porodiljin, cviljenje kao žene koja se prvi put poradja, glas kæeri sionske, koja rida, pruža ruke svoje govoreæi: Teško meni! Jer mi nestaje duša od ubilaca.

← Jeremiah (4/52) →