←  Jeremiah (38/52)  →
1. A Sefatija, sin Matanov i Godolija sin Pashorov i Juhal sin Selemijin i Pashor sin Malhijin, èuše reèi koje govori Jeremija svemu narodu rekavši:
2. Ovako veli Gospod: Ko ostane u tom gradu, poginuæe od maèa, od gladi ili od pomora; a ko otide ka Haldejcima, ostaæe živ, i duša æe mu njegova biti mesto plena, i biæe živ.
3. Ovako veli Gospod: Doista æe taj grad biti predan u ruke vojsci cara vavilonskog, i uzeæe ga.
4. I rekoše knezovi caru: Da se pogubi taj èovek, jer on oslabljava ruke vojnicima koji ostaše u ovom gradu, i ruke svemu narodu govoreæi im takve reèi, jer taj èovek ne traži dobra ovom narodu nego zlo.
5. A car Sedekija reèe: Eto, u vašim je rukama; jer car ne može ništa nasuprot vama.
6. Tada uzeše Jeremiju, i baciše ga u jamu Malhije sina Amelehovog, koja beše u tremu od tamnice, i spustiše Jeremiju o užima; a u jami ne beše vode, nego glib, i Jeremija se uvali u glib.
7. Ali kad èu Avdemeleh Etiopljanin, dvoranin, koji beše u dvoru carevom, da su metnuli Jeremiju u onu jamu, a car sedjaše na vratima Venijaminovim,
8. Izidje Avdemeleh iz dvora carevog i reèe caru govoreæi:
9. Care gospodaru moj, zlo uèiniše ti ljudi u svemu što uèiniše Jeremiji proroku bacivši ga u jamu, jer bi i onde gde je bio od gladi umro, jer nema više hleba u gradu.
10. Zato car zapovedi Avdemelehu Etiopljaninu govoreæi: Uzmi odavde trideset ljudi i izvadi Jeremiju proroka iz jame dok nije umro.
11. Tada uze Avdemeleh ljude, i dodje u dom carev pod riznicu, i uze odande iznošenih haljina i starih rita, i spusti ih Jeremiji u jamu o užima.
12. I reèe Avdemeleh Etiopljanin Jeremiji: Podmetni te stare haljine i rite pod pazuha ispod uža. I uèini Jeremija tako.
13. I izvukoše Jeremiju na užima i izvadiše ga iz jame; i osta Jeremija u tremu od tamnice.
14. Potom car Sedekija posla po Jeremiju proroka, te ga dovedoše preda nj u treæi ulazak koji beše u domu Gospodnjem; i reèe car Jeremiji: Zapitaæu te nešto, nemoj mi zatajiti.
15. A Jeremija reèe Sedekiji: Da ti kažem, neæeš li me pogubiti? A da te savetujem, neæeš me poslušati.
16. Tada se car Sedekija zakle Jeremiji nasamo govoreæi: Tako da je živ Gospod, koji nam je stvorio ovu dušu, neæu te pogubiti niti æu te dati u ruke ljudima koji traže dušu tvoju.
17. Tada Jeremija reèe Sedekiji: Ovako veli Gospod Bog nad vojskama, Bog Izrailjev: Ako otideš ka knezovima cara vavilonskog, živa æe ostati duša tvoja, i grad ovaj neæe izgoreti ognjem, i tako æeš ostati u životu ti i dom tvoj.
18. Ako li ne otideš ka knezovima cara vavilonskog, ovaj æe grad biti predan u ruke Haldejcima, koji æe ga spaliti ognjem, i ti neæeš pobeæi iz ruku njihovih.
19. A car Sedekija reèe Jeremiji: Ja se bojim Judejaca koji su prebegli ka Haldejcima, da me ne predaju u njihove ruke, te æe mi se narugati.
20. A Jeremija reèe: Neæe te predati; poslušaj glas Gospodnji, koji ti ja govorim, i dobro æe ti biti i živa æe biti tvoja duša.
21. Ako li neæeš da izidješ, ovo je šta mi pokaza Gospod:
22. Gle, sve žene koje su ostale u domu cara Judinog, odvešæe se ka knezovima cara vavilonskog, i one æe reæi: Nagovoriše te i prevariše te prijatelji tvoji; noge ti se uvališe u glib, a oni se povukoše natrag.
23. Sve žene tvoje i sinovi tvoji odvešæe se Haldejcima, i ti neæeš uteæi iz ruku njihovih; nego æeš dopasti u ruke caru vavilonskom, i ovaj æe grad izgoreti ognjem.
24. Tada reèe Sedekija Jeremiji: Niko da ne dozna za te reèi, da ne pogineš.
25. Ako li knezovi, èuvši da sam govorio s tobom, dodju k tebi i kažu ti: Kaži nam šta si govorio caru, nemoj tajiti od nas, pa te neæemo pogubiti, i šta je car tebi govorio?
26. Reci im: Ja pripadoh k caru moleæi se da me ne pošalje natrag u dom Jonatanov da umrem onde.
27. I dodjoše svi knezovi k Jeremiji i pitaše ga; a on im odgovori sasvim kako mu zapovedi car. I okaniše ga se, jer ne doznaše ništa od toga.
28. A Jeremija osta u tremu od tamnice do dana kad uzeše Jerusalim; i on beše onde kad uzeše Jerusalim.
←  Jeremiah (38/52)  →