←  Jeremiah (33/52)  →

---

1.

I dodje reè Gospodnja Jeremiji drugi put dok još beše zatvoren u tremu od tamnice, govoreæi:

2.

Ovako veli Gospod koji èini to, Gospod koji udešava i potvrdjuje to, kome je ime Gospod:

3.

Zovi me, i odazvaæu ti se, i kazaæu ti velike i tajne stvari, za koje ne znaš.

4.

Jer ovako veli Gospod Bog Izrailjev za domove ovog grada i za domove careva Judinih koji æe se razvaliti opkopima i maèem,

5.

I za one koji dodjoše da se biju s Haldejcima, ali æe ih napuniti mrtvim telesima ljudi koje æu pobiti u gnevu svom i u jarosti svojoj odvrativši lice svoje od toga grada za svu zloæu njihovu;

6.

Evo, ja æu ga isceliti i zdravlje mu dati, isceliæu ih i pokazaæu im obilje mira, postojanog mira.

7.

Jer æu povratiti roblje Judino i roblje Izrailjevo, i sazidaæu ih kao pre.

8.

I oèistiæu ih od svakog bezakonja njihova kojim mi sagrešiše, i oprostiæu im sva bezakonja njihova, kojima mi sagrešiše i kojima se odmetnuše od mene.

9.

I biæe mi milo ime i hvala i slava u svih naroda na zemlji koji æe èuti za sve dobro što æu im uèiniti, i uplašiæe se i drhtaæe radi svega dobra i radi svega mira što æu im ja dati.

10.

Ovako veli Gospod: Na ovom mestu, za koje vi velite da je pusto i nema u njemu ni èoveka ni živinèeta, u gradovima Judinim i po ulicama jerusalimskim opustelim da nema èoveka ni stanovnika ni živinèeta, opet æe se èuti

11.

Glas radostan i glas veseo, glas ženikov i glas nevestin, glas onih koji æe govoriti: Slavite Gospoda nad vojskama, jer je dobar Gospod, jer je do veka milost Njegova; koji æe prinositi prinose zahvalne u domu Gospodnjem; jer æu vratiti roblje ove zemlje kao što je bilo pre, govori Gospod.

12.

Ovako veli Gospod nad vojskama: Na ovom mestu pustom, gde nema èoveka ni živinèeta, i u svim gradovima njegovim opet æe biti torovi pastirski da poèivaju stada.

13.

U gradovima po gorama, u gradovima po ravnici i u gradovima južnim i u zemlji Venijaminovoj i oko Jerusalima i po gradovima Judinim opet æe prolaziti stada ispod ruku brojaèevih, veli Gospod.

14.

Evo, idu dani, govori Gospod, kad æu izvršiti ovu dobru reè koju rekoh za dom Izrailjev i za dom Judin.

15.

U te dane i u to vreme uèiniæu da proklija Davidu klica prava, koja æe èiniti sud i pravdu na zemlji.

16.

U te dane spašæe se Juda, i Jerusalim æe stajati bez straha, i zvaæe se: Gospod pravda naša.

17.

Jer ovako veli Gospod: Neæe nestati Davidu èoveka koji bi sedeo na prestolu doma Izrailjevog.

18.

Na sveštenicima Levitima neæe nestati preda mnom èoveka koji bi prinosio žrtvu paljenicu i palio dar i klao žrtvu do veka.

19.

Po tom dodje reè Gospodnja Jeremiji govoreæi:

20.

Ovako veli Gospod: Ako možete ukinuti zavet moj za dan i zavet moj za noæ da ne bude dana ni noæi na vreme,

21.

Onda æe se ukinuti i moj zavet s Davidom, slugom mojim, da nema sina koji bi carovao na prestolu njegovom, i s Levitima sveštenicima slugama mojim.

22.

Kao što se ne može izbrojati vojska nebeska ni izmeriti pesak morski, tako æu umnožiti seme Davida sluge svog i Levita sluga svojih.

23.

Opet dodje reè Gospodnja Jeremiji govoreæi:

24.

Nisi li video šta reèe taj narod govoreæi: Dve porodice, koje beše izabrao Gospod, odbaci ih? I ruže moj narod kao da veæ nije narod pred njima.

25.

Ovako veli Gospod: Ako nisam postavio zavet svoj za dan i za noæ i uredbe nebesima i zemlji,

26.

Onda æu i seme Jakovljevo i Davida sluge svog odbaciti da ne uzimam od semena njegovog one koji æe vladati semenom Avramovim, Isakovim i Jakovljevim; jer æu povratiti roblje njihovo i smilovaæu se na njih.

---

←  Jeremiah (33/52)  →