←  Jeremiah (32/52)  →
1. Reè koja dodje Jeremiji od Gospoda desete godine Sedekije cara Judinog, koje je osamnaesta godina Navuhodonosorova;
2. A tada vojska cara vavilonskog beše opkolila Jerusalim, i prorok Jeremija beše zatvoren u tremu od tamnice, koja beše u dvoru cara Judinog.
3. Jer ga zatvori Sedekija, car Judin, govoreæi: Zašto da prorokuješ govoreæi: Ovako veli Gospod: Evo, ja æu predati taj grad u ruke caru vavilonskom i uzeæe ga?
4. I Sedekija car Judin neæe uteæi iz ruku haldejskih, nego æe zacelo biti predan u ruke caru vavilonskom, i usta æe ovog govoriti s ustima onog, oèi æe se ovog videti s oèima onog.
5. I odvešæe Sedekiju u Vavilon, te æe ostati onde dokle ga ne pohodim, govori Gospod; ako se bijete s Haldejcima, neæete biti sreæni.
6. Reèe, dakle, Jeremija: Dodje mi reè Gospodnja govoreæi:
7. Evo, Anameilo, sin Saluma strica tvog, ide k tebi da ti kaže: Kupi njivu moju što je u Anatotu, jer ti imaš po srodstvu pravo da je kupiš.
8. I dodje k meni Anameilo, sin strica mog, po reèi Gospodnjoj u trem od tamnice, i reèe mi: Hajde kupi moju njivu što je u Anatotu u zemlji Venijaminovoj, jer tebi pripada po nasledstvu i ti imaš pravo otkupiti je; kupi. I razumeh da je reè Gospodnja.
9. I kupih od Anameila, sina strica svog tu njivu koja je u Anatotu, i izmerih mu novce, sedamnaest sikala srebra.
10. I napisah knjigu, i zapeèatih, i uzeh svedoke izmerivši novce na meru.
11. I uzeh knjigu o kupovini zapeèaæenu po zakonu i uredbama, i otvorenu,
12. I dadoh knjigu o kupovini Varuhu, sinu Nirije sina Masijinog, pred Anameilom bratuèedom svojim i pred svedocima koji se potpisaše na knjizi o kupovini i pred svim Judejcima koji sedjahu u tremu od tamnice.
13. I zapovedih Varuhu pred njima govoreæi:
14. Ovako veli Gospod nad vojskama Bog Izrailjev: Uzmi ovu knjigu, knjigu o kupovini, zapeèaæenu i ovu knjigu otvorenu, i metni ih u zemljan sud da ostanu dugo vremena.
15. Jer ovako veli Gospod nad vojskama Bog Izrailjev: Još æe se kupovati kuæe i njive i vinogradi u ovoj zemlji.
16. I davši knjigu o kupovini Varuhu, sinu Nirijinom, pomolih se Gospodu govoreæi:
17. Ah, Gospode Gospode! Eto, Ti si stvorio nebo i zemlju silom svojom velikom i mišicom svojom podignutom; ništa nije Tebi teško.
18. Èiniš milost na hiljadama, i vraæaš za bezakonje otaèko u nedra sinovima njihovim nakon njih; Bože veliki, silni, kome je ime Gospod nad vojskama;
19. Veliki u namerama i silni u delima; jer su oèi Tvoje otvorene na sve puteve ljudske da daš svakome prema putevima njegovim i prema plodu dela njegovih;
20. Koji si èinio znake i èudesa do danas u zemlji misirskoj i u Izrailju i medju svim ljudima, i stekao si sebi ime kako je danas;
21. Jer si izveo narod svoj Izrailja iz zemlje misirske znacima i èudesima i rukom krepkom i mišicom podignutom i strahotom velikom;
22. I dao si im ovu zemlju, za koju se zakle ocima njihovim da æeš im je dati, zemlju gde teèe mleko i med.
23. Ali ušavši u nju i nasledivši je ne poslušaše glas Tvoj, i po Tvom zakonu ne hodiše, i šta si im god zapovedio da èine, ne èiniše, zato si uèinio te ih snadje sve ovo zlo.
24. Evo, opkopi dodjoše do grada da ga uzmu; i od maèa i gladi i pomora grad æe se dati u ruke Haldejcima koji ga biju; i šta si god rekao, zbiva se, eto vidiš.
25. A Ti mi veliš, Gospode, Gospode: Kupi tu njivu za novce i uzmi svedoke, a grad se predaje u ruke Haldejcima.
26. Tada dodje reè Gospodnja Jeremiji govoreæi:
27. Gle, ja sam Gospod Bog svakog tela, eda li je meni šta teško?
28. Za to ovako veli Gospod: Evo ja dajem taj grad u ruke Haldejcima i u ruke Navuhodonosoru caru vavilonskom da ga uzme.
29. I Haldejci koji biju taj grad uæi æe u nj, i upaliæe ognjem taj grad i spaliæe ga i kuæe gde na krovovima kadiše Valu i livaše nalive bogovima drugim da bi me razgnevili.
30. Jer sinovi Izrailjevi i sinovi Judini èiniše od detinjstva svog samo šta je zlo preda mnom, i sinovi Izrailjevi samo me gneviše delima ruku svojih, govori Gospod.
31. Jer taj grad beše mi na gnev i na srdnju otkad ga sazidaše do danas da bih ga odbacio ispred sebe,
32. Za sve zlo sinova Izrailjevih i sinova Judinih što èiniše gneveæi me, oni, carevi njihovi, knezovi njihovi, sveštenici njihovi i proroci njihovi, Judejci i Jerusalimljani.
33. I okrenuše mi ledja, a ne lice, i kad ih uèah za rana jednako, ne poslušaše da bi primili nauku.
34. Nego metnuše svoje gadove u dom koji se zove mojim imenom i oskvrniše ga.
35. I sagradiše visine Valu što su u dolini sina Enomovog da vode sinove svoje i kæeri svoje Molohu, što im ja ne zapovedih niti mi dodje na um, da bi èinili taj gad, i tako Judu navodili na greh.
36. Ali zato opet ovako veli Gospod Bog Izrailjev za taj grad za koji velite da æe se dati u ruke caru vavilonskom od maèa i gladi i pomora:
37. Evo, ja æu ih sabrati iz svih zemalja u koje ih razagnah u gnevu svom i u jarosti svojoj i u velikoj ljutini, i dovešæu ih opet na ovo mesto i uèiniti da nastavaju bez straha.
38. I biæe mi narod i ja æu im biti Bog.
39. I daæu im jedno srce i jedan put da bi me se bojali uvek na dobro svoje i sinova svojih nakon njih.
40. I uèiniæu s njima zavet veèan, da se neæu odvratiti od njih èineæi im dobro, i daæu im strah svoj u srce da ne odstupe od mene.
41. I radovaæu im se èineæi im dobro i zasadiæu ih u ovoj zemlji tvrdo svim srcem svojim i svom dušom svojom.
42. Jer ovako veli Gospod: Kao što sam doveo na taj narod sve ovo zlo veliko, tako æu dovesti na njih sve dobro koje im obrièem.
43. Tada æe se kupovati njive u ovoj zemlji, za koju vi kažete da je pusta i da nema u njoj ni živinèeta i da je dana u ruke Haldejcima.
44. Kupovaæe njive za novce, i pisaæe knjige i peèatiti i uzimati svedoke u zemlji Venijaminovoj i po okolini jerusalimskoj i u gradovima Judinim i u gradovima po gorama i u gradovima po ravnici i u gradovima južnim, jer æu povratiti roblje njihovo, govori Gospod.
←  Jeremiah (32/52)  →