← Jeremiah (26/52) → |
1. | U poèetku carovanja Joakima, sina Josijinog, cara Judinog, dodje ova reè od Gospoda govoreæi: |
2. | Ovako govori Gospod: Stani u tremu doma Gospodnjeg, i govori svim gradovima Judinim, koji dolaze da se poklone u domu Gospodnjem, sve reèi koje ti zapovedam da im kažeš, ne izostavi ni reèi, |
3. | Ne bi li poslušali i vratili se svaki sa svog zlog puta, da mi se sažali sa zla koje im mislim uèiniti za zloæu dela njihovih. |
4. | Reci im dakle: Ovako veli Gospod: ako me ne poslušate da hodite u mom zakonu koji sam stavio pred vas, |
5. | Da slušate reèi sluga mojih proroka, koje vam šaljem, koje slah zarana jednako, ali ih ne poslušaste, |
6. | Uèiniæu s domom ovim kao sa Silomom, i grad ovaj daæu u prokletstvo svim narodima na zemlji. |
7. | A sveštenici i proroci i sav narod èuše Jeremiju gde govori te reèi u domu Gospodnjem. |
8. | I kad Jeremija izgovori sve što mu Gospod zapovedi da kaže svemu narodu, uhvatiše ga sveštenici i proroci i sav narod govoreæi: Poginuæeš. |
9. | Zašto prorokova u ime Gospodnje govoreæi: Ovaj æe dom biti kao Silom, i ovaj æe grad opusteti da neæe u njemu niko živeti? I skupi se sav narod na Jeremiju u dom Gospodnji. |
10. | A knezovi Judini èuvši to dodjoše iz doma carskog u dom Gospodnji, i sedoše pred nova vrata Gospodnja. |
11. | I rekoše sveštenici i proroci knezovima i svemu narodu govoreæi: Ovaj je èovek zaslužio smrt, jer prorokova protiv ovog grada, kao što èuste svojim ušima. |
12. | Tada progovori Jeremija svim knezovima i svemu narodu govoreæi: Gospod me posla da prorokujem protiv ovog doma i protiv ovog grada sve što èuste. |
13. | Zato popravite puteve svoje i dela svoja, i poslušajte reè Gospoda Boga svog, i sažaliæe se Gospodu sa zla koje je izrekao za vas. |
14. | A ja, evo sam u vašim rukama, èinite od mene šta mislite da je dobro i pravo. |
15. | Ali znajte zacelo, ako me ubijete, krv pravu svaliæete na se i na ovaj grad i na stanovnike njegove, jer doista Gospod me posla k vama da govorim sve ove reèi, da èujete. |
16. | Tada rekoše knezovi i sav narod sveštenicima i prorocima: Nije ovaj èovek zaslužio smrt, jer nam je govorio u ime Gospoda Boga našeg. |
17. | I ustaše neki od starešina zemaljskih, i progovoriše svemu zboru narodnom i rekoše: |
18. | Mihej Morašæanin prorokova u vreme Jezekije, cara Judinog, i govori svemu narodu Judinom i reèe: Ovako veli Gospod nad vojskama: Sion æe se preorati kao njiva i grad æe Jerusalim biti gomila kamenja, i gora ovog doma visoka šuma. |
19. | Je li ga zato ubio Jezekija, car Judin i sav Juda? Nije li se pobojao Gospoda i molio se Gospodu? I Gospodu se sažali radi zla koje beše izrekao na njih; mi dakle èinimo veliko zlo dušama svojim. |
20. | I još beše jedan koji prorokova u ime Gospodnje, Urija sin Semajin iz Kirijat-Jarima; on prorokova protiv ovog grada i protiv ove zemlje isto onako kao Jeremija. |
21. | I kad èu car Joakim i sve vojvode njegove i svi knezovi reèi njegove, traži ga car da ga ubije; a Urija èuvši poboja se i pobeže i dodje u Misir. |
22. | A car Joakim posla neke u Misir, Elnatana sina Ahovorovog i druge s njim. |
23. | I oni izvedoše Uriju iz Misira i dovedoše k caru Joakimu, i ubi ga maèem, i baci telo njegovo u groblje prostog naroda. |
24. | Ali ruka Ahikama, sina Safanovog, bi uz Jeremiju, te ga ne predaše u ruke narodu da ga pogube. |
← Jeremiah (26/52) → |