←  Jeremiah (20/52)  →
1. A Pashor sin Imirov, sveštenik, koji beše starešina u domu Gospodnjem, èu Jeremiju gde prorokuje te reèi.
2. I udari Pashor proroka Jeremiju, i metnu ga u tamnicu na gornjim vratima Venijaminovim uz dom Gospodnji.
3. A sutradan kad Pashor izvede Jeremiju iz tamnice, reèe mu Jeremija: Gospod ti nade ime ne Pashor nego Magor-Misaviv.
4. Jer ovako veli Gospod: Evo, ja æu pustiti na te strah, na tebe i na sve prijatelje tvoje, koji æe pasti od maèa neprijatelja svojih, i oèi æe tvoje videti, i svega æu Judu dati u ruke caru vavilonskom, koji æe ih odvesti u Vavilon, i pobiæe ih maèem.
5. I daæu sve bogatstvo tog grada i sav trud njegov i sve što ima dragoceno, i sve blago careva Judinih daæu neprijateljima njihovim u ruke, i razgrabiæe i uzeti i odneti u Vavilon.
6. I ti, Pashore, i svi koji žive u tvom domu otiæi æete u ropstvo; i doæi æeš u Vavilon i onde æeš umreti i onde æeš biti pogreben ti i svi prijatelji tvoji, kojima si prorokovao lažno.
7. Nagovarao si me, Gospode, i dadoh se nagovoriti; bio si jaèi od mene i nadvladao si me; na podsmeh sam svaki dan, svak mi se podsmeva.
8. Jer od kad govorim, vapim, radi nasilja i pustošenja vièem, jer mi je reè Gospodnja na porugu i na podsmeh svaki dan.
9. I rekoh: Neæu Ga više pominjati, niti æu više govoriti u ime Njegovo; ali bi u srcu mom kao oganj razgoreo, zatvoren u kostima mojim, i umorih se zadržavajuæi ga, i ne mogoh više.
10. Jer èujem poruge od mnogih, strah od svuda: Prokažite da prokažemo; svi koji behu u miru sa mnom, vrebaju da posrnem: Da ako se prevari, te æemo ga nadvladati i osvetiæemo mu se.
11. Ali je Gospod sa mnom kao strašan junak; zato oni koji me gone spotaknuæe se i neæe nadvladati; posramiæe se vrlo; jer neæe biti sreæni, sramota veèna neæe se zaboraviti.
12. Zato, Gospode nad vojskama, koji kušaš pravednika, koji vidiš bubrege i srce, daj da vidim Tvoju osvetu na njima, jer Tebi kazah parbu svoju.
13. Pevajte Gospodu, hvalite Gospoda, jer izbavi dušu siromahu iz ruke zlikovaèke.
14. Proklet da je dan u koji se rodih! Dan, u koji me rodi mati moja, da nije blagosloven!
15. Proklet da je èovek koji javi ocu mom i vrlo ga obradova govoreæi: Rodi ti se sin.
16. I taj èovek da bi bio kao gradovi koje Gospod zatre i ne bi Mu žao! Neka sluša viku ujutru i vrisku u podne,
17. Što me ne usmrti u utrobi materinoj da bi mi mati moja bila grob, i utroba njena da bi ostala do veka trudna.
18. Zašto izidjoh iz utrobe da vidim muku i žalost i da se svrše u sramoti dani moji?
←  Jeremiah (20/52)  →