←  Jeremiah (17/52)  →
1. Greh je Judin zapisan gvozdenom pisaljkom i vrhom od dijamanta, urezan je na ploèi srca njihovog i na rogovima oltara vaših,
2. Da se sinovi njihovi seæaju oltara njihovih i lugova njihovih pod zelenim drvetima, na visokim humovima.
3. Goro s poljem, daæu imanje tvoje, sve blago tvoje daæu da se razgrabi, visine tvoje, za greh po svim medjama tvojim.
4. I ti æeš i koji su s tobom ostaviti nasledstvo svoje, koje sam ti dao, i uèiniæu da služiš neprijateljima svojim u zemlji koje ne poznaješ; jer ste raspalili oganj gneva mog, koji æe goreti do veka.
5. Ovako veli Gospod: Da je proklet èovek koji se uzda u èoveka i koji stavlja telo sebi za mišicu, a od Gospoda odstupa srce njegovo.
6. Jer æe biti kao vres u pustinji, koji ne oseæa kad dodje dobro, nego stoji u pustinji, na suvim mestima u zemlji slanoj i u kojoj se ne živi.
7. Blago èoveku koji se uzda u Gospoda i kome je Gospod uzdanica.
8. Jer æe biti kao drvo usadjeno kraj vode i koje niz potok pušta žile svoje, koje ne oseæa kad dodje pripeka, nego mu se list zeleni, i sušne godine ne brine se i ne prestaje radjati rod.
9. Srce je prevarno više svega i opako: ko æe ga poznati?
10. Ja Gospod ispitujem srca i iskušavam bubrege, da bih dao svakome prema putevima njegovim i po plodu dela njegovih.
11. Kao što jarebica leži na jajima ali ne izleže, tako ko sabira bogatstvo ali s nepravdom, u polovini dana svojih ostaviæe ga i najposle æe biti lud.
12. Mesto je svetinje naše presto slave, visoko mesto od poèetka.
13. Nado Izrailjeva, Gospode! Svi koji Te ostavljaju neka se posrame; koji odstupaju od mene, neka se zapišu na zemlji, jer ostaviše izvor vode žive, Gospoda.
14. Isceli me, Gospode, i biæu isceljen; izbavi me, i biæu izbavljen, jer si Ti hvala moja.
15. Gle, oni mi govore: Gde je reè Gospodnja? Neka dodje.
16. A ja se ne zatezah iæi za Tobom kao pastir, i dan žalosni ne želeh, Ti znaš; šta je god izašlo iz usta mojih, pred Tobom je.
17. Ne budi mi strah, Ti si utoèište moje u zlu.
18. Neka se posrame koji me gone, a ja ne; neka se oni uplaše, a ja ne; pusti na njih zli dan, i dvostrukim polomom polomi ih.
19. Ovako mi reèe Gospod: Idi, i stani na vrata sinova narodnih, na koja ulaze carevi Judini i na koja izlaze, i na svaka vrata jerusalimska.
20. I reci im: Èujte reè Gospodnju, carevi Judini i svi Judejci i svi Jerusalimljani, koji ulazite na ova vrata.
21. Ovako veli Gospod: Èuvajte se da ne nosite breme u subotu i ne unosite na vrata jerusalimska.
22. I ne iznosite bremena iz kuæa svojih u subotu, i nikakav posao ne radite, nego svetite subotu, kao što sam zapovedio ocima vašim.
23. Ali ne poslušaše niti prignuše uha svog, nego otvrdnuše vratom svojim da ne poslušaju i ne prime nauke.
24. Ako me poslušate, govori Gospod, da ne nosite bremena na vrata ovog grada u subotu, nego svetite subotu ne radeæi u nju nikakav posao,
25. Tada æe ulaziti na vrata grada ovog carevi i knezovi, koji sede na prestolu Davidovom, na kolima i na konjima, oni i knezovi njihovi, Judejci i Jerusalimljani, i stajaæe ovaj grad do veka.
26. I dolaziæe iz gradova Judinih i iz okoline jerusalimske, i iz zemlje Venijaminove, i iz ravnice i iz gora i s juga, i donosiæe žrtve paljenice i prinose s darom i kadom, i žrtve zahvalne donosiæe u dom Gospodnji.
27. Ako li me ne poslušate da svetite subotu i ne nosite bremena ulazeæi na vrata jerusalimska u subotu, onda æu raspaliti oganj na vratima njegovim, koji æe upaliti dvorove jerusalimske i neæe se ugasiti.
←  Jeremiah (17/52)  →