←  Jeremiah (16/52)  →
1. Potom dodje mi reè Gospodnja govoreæi:
2. Nemoj se ženiti, i da nemaš sinove ni kæeri na tom mestu.
3. Jer ovako govori Gospod za sinove i kæeri što se rode na tom mestu i za matere njihove koje ih rode, i za oce njihove koji ih rode u toj zemlji:
4. Ljutom æe smræu pomreti, neæe biti oplakani niti æe se pogrepsti, biæe gnoj po zemlji, i od maèa i od gladi izginuæe, i mrtva æe telesa njihova biti hrana pticama nebeskim i zverima zemaljskim.
5. Jer ovako govori Gospod: Ne ulazi u kuæu u kojoj je žalost, i ne idi da plaèeš niti ih žali; jer sam uzeo mir svoj od tog naroda, govori Gospod, milost i žaljenje.
6. Pomreæe mali i veliki u ovoj zemlji, neæe biti pogrebeni niti æe se oplakati, niti æe se ko rezati ni glave striæi za njima.
7. Neæe im se dati hleba u žalosti da se poteše za mrtvim, niti æe ih napojiti iz èaše radi utehe za ocem ili za materom.
8. Tako ne ulazi u kuæu u kojoj je žalost da sediš s njima da jedeš i piješ.
9. Jer ovako veli Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Evo, ja æu uèiniti da na ovom mestu pred vašim oèima i za vaših dana ne bude glasa radosnog ni glasa veselog, glasa ženikovog ni glasa nevestinog.
10. A kad kažeš tom narodu sve ove reèi, ako ti kažu: Zašto izreèe Gospod sve to veliko zlo na nas? I kakvo je bezakonje naše ili kakav je greh naš, kojim zgrešismo Gospodu Bogu svom?
11. Tada im reci: Jer oci vaši ostaviše mene, govori Gospod, i idoše za drugim bogovima i služiše im i klanjaše im se, a mene ostaviše i zakon moj ne držaše;
12. A vi još gore èinite nego oci vaši, jer eto idete svaki po misli srca svog zlog ne slušajuæi mene.
13. Zato æu vas izbaciti iz ove zemlje u zemlju koje ne poznaste ni vi ni oci vaši, i onde æete služiti drugim bogovima dan i noæ dokle vam ne uèinim milost.
14. Zato, evo, idu dani, govori Gospod, kad se neæe više govoriti: Tako da je živ Gospod koji je izveo sinove Izrailjeve iz zemlje misirske;
15. Nego: Tako da je živ Gospod koji je izveo sinove Izrailjeve iz zemlje severne i iz svih zemalja u koje ih beše razagnao! Jer æu ih opet dovesti u zemlju njihovu koju sam dao ocima njihovim.
16. Gle, ja æu poslati mnoge ribare, govori Gospod, da ih love, i posle æu poslati mnoge lovce da ih love po svakoj gori i po svakom humu i po raselinama kamenim.
17. Jer oèi moje paze na sve puteve njihove, nisu sakriveni od mene, niti je bezakonje njihovo zaklonjeno od mojih oèiju.
18. I platiæu im prvo dvojinom za bezakonje njihovo i za greh njihov, što oskvrniše zemlju moju strvima gadova svojih, i nasledstvo moje napuniše gnusobama svojim.
19. Gospode, kreposti moja i grade moj i utoèište moje u nevolji, k Tebi æe doæi narodi od krajeva zemaljskih, i reæi æe: Doista oci naši imaše laž, i taštinu i što ni malo ne pomaže.
20. Eda li æe èovek naèiniti sebi bogove, koji ipak nisu bogovi?
21. Zato, evo, ja æu ih nauèiti sada, pokazaæu im ruku svoju i silu svoju, da poznadu da mi je ime Gospod.
←  Jeremiah (16/52)  →