←  Jeremiah (13/52)  →

---

1.

Ovako mi reèe Gospod: Idi i kupi sebi pojas lanen i opaši se njim, a ne meæi ga u vodu.

2.

Tako kupih pojas po reèi Gospodnjoj, i opasah se njim.

3.

Potom dodje mi opet reè Gospodnja govoreæi:

4.

Uzmi taj pojas što si kupio, što je oko tebe, pa se digni i idi na Efrat, i sakrij ga onde u kakvu raselinu kamenu.

5.

I otidoh i sakrih ga kod Efrata, kako mi zapovedi Gospod.

6.

A posle mnogo vremena reèe mi Gospod: Ustani i idi na Efrat, i uzmi pojas koji ti zapovedih da sakriješ onde.

7.

I otidoh na Efrat i otkopah i uzeh pojas s mesta gde ga bejah sakrio; a gle, pojas otruhnuo, i ne beše nizašta.

8.

Tada mi dodje reè Gospodnja govoreæi:

9.

Ovako veli Gospod: Tako æu uèiniti da otrune ponos Judin i veliki ponos jerusalimski,

10.

Tog naroda nevaljalog, što neæe da sluša moje reèi, što hodi po mislima srca svog i ide za drugim bogovima služeæi im i klanjajuæi im se; i biæe kao taj pojas, koji nije nizašta.

11.

Jer kako se pojas pripoji oko èoveka, tako bejah pripojio oko sebe sav dom Izrailjev i sav dom Judin, veli Gospod, da bi bili moj narod na slavu i hvalu i diku; ali ne poslušaše.

12.

Zato im reci ovu reè: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Svi se mehovi pune vina. A oni æe reæi: Zar ne znamo da se svi mehovi pune vina?

13.

Tada im reci: Ovako veli Gospod: Evo ja æu napuniti pijanstva sve stanovnike ove zemlje i careve, koji sede mesto Davida na prestolu njegovom, i sveštenike i proroke i sve stanovnike jerusalimske.

14.

I razbiæu ih jednog o drugog, i oèeve i sinove, veli Gospod; neæu požaliti ni poštedeti niti se smilovati, da ih ne potrem.

15.

Slušajte i èujte, nemojte se ponositi, jer Gospod govori.

16.

Dajte slavu Gospodu Bogu svom dok nije spustio mrak, dokle se nisu spotakle noge vaše po gorama mraènim, da èekate svetlost, a On je obrati u sen smrtni i pretvori u tamu.

17.

Ako li ovo ne poslušate, duša æe moja plakati tajno radi oholosti vaše i roniti suze, suze æe teæi iz oka mog, jer æe se zarobiti stado Gospodnje.

18.

Reci caru i carici: Dole sedite, jer æe se slavni venac vaš skinuti s vaše glave.

19.

Gradovi južni zatvoriæe se i neæe biti nikoga da ih otvori, odvešæe se Juda u ropstvo, sasvim æe se odvesti u ropstvo.

20.

Podignite oèi svoje i vidite one što idu od severa. Gde je stado što ti je predano, stado slave tvoje?

21.

Šta æeš reæi kad te pohodi? Jer si ih ti nauèio da budu knezovi nad tobom. Neæe li te spopasti bolovi kao ženu kad se poradja?

22.

Ako li kažeš u srcu svom: Zašto me to zadesi? Za mnoštvo bezakonja tvog uzgrnuæe se skuti tvoji i obuæa ti se skinuti.

23.

Može li Etiopljanin promeniti kožu svoju ili ris šare svoje? Možete li vi èiniti dobro nauèivši se èiniti zlo?

24.

Zato æu ih razmetnuti kao što razmeæe plevu vetar iz pustinje.

25.

To je deo tvoj i obrok tvoj od mene, govori Gospod, zato što si me zaboravio i pouzdao se u laž.

26.

Zato æu ti ja uzgrnuti skute na lice da se vidi sramota tvoja.

27.

Preljube tvoje, rzanje tvoje, sramotna kurvarstva tvoja po humovima, po poljima, gadove tvoje video sam; teško tebi, Jerusalime! Zar se neæeš oèistiti? Dokle još?

---

←  Jeremiah (13/52)  →