Jeremiah (1/52)  →
1. Reèi Jeremije, sina Helkijinog, izmedju sveštenika koji behu u Anatotu u zemlji Venijaminovoj,
2. Kome dodje reè Gospodnja u vreme Josije sina Amonovog, cara Judinog, trinaeste godine carovanja njegovog,
3. I u vreme Joakima sina Josijinog, cara Judinog, do svršetka jedanaeste godine carovanja Sedekije sina Josijinog nad Judom, dok ne bi preseljen Jerusalim, petog meseca.
4. I dodje mi reè Gospodnja govoreæi:
5. Pre nego te sazdah u utrobi, znah te; i pre nego izidje iz utrobe, posvetih te; za proroka narodima postavih te.
6. A ja rekoh: Oh, Gospode, Gospode! Evo, ne znam govoriti, jer sam dete.
7. A Gospod mi reèe: Ne govori: Dete sam; nego idi kuda te god pošaljem, i govori šta ti god kažem.
8. Ne boj ih se, jer sam ja s tobom da te izbavljam, govori Gospod.
9. I pruživši Gospod ruku svoju dotaèe se usta mojih, i reèe mi Gospod: Eto, metnuh reèi svoje u tvoja usta.
10. Vidi, postavljam te danas nad narodima i carstvima da istrebljuješ i obaraš, i da zatireš i raskopavaš, i da gradiš i da sadiš.
11. Posle mi dodje reè Gospodnja govoreæi: Šta vidiš, Jeremija? I rekoh: Vidim prut bademov.
12. Tada mi reèe Gospod: Dobro si video, jer æu nastati oko reèi svoje da je izvršim.
13. Opet mi dodje reè Gospodnja drugom govoreæi: Šta vidiš? I rekoh: Vidim lonac gde vri, i prednja mu je strana prema severu.
14. Tada mi reèe Gospod: Sa severa æe navaliti zlo na sve stanovnike ove zemlje.
15. Jer, gle, ja æu sazvati sve porodice iz severnih carstava, veli Gospod, te æe doæi, i svaki æe metnuti svoj presto na vratima jerusalimskim i oko svih zidova njegovih i oko svih gradova Judinih.
16. I izreæi æu im sud svoj za svu zloæu njihovu što me ostaviše, i kadiše drugim bogovima, i klanjaše se delu ruku svojih.
17. Ti dakle opaši se i ustani i govori im sve što æu ti zapovediti; ne boj ih se, da te ne bih satro pred njima.
18. Jer evo ja te postavljam danas kao tvrd grad i kao stup gvozden i kao zidove bronzane svoj ovoj zemlji, carevima Judinim i knezovima njegovim i sveštenicima njegovim i narodu zemaljskom.
19. Oni æe udariti na te, ali te neæe nadvladati, jer sam ja s tobom, veli Gospod, da te izbavljam.
      Jeremiah (1/52)  →