←  James (3/5)  →
1. Ne tražite, braæo moja, da budete mnogi uèitelji, znajuæi da æemo veæma biti osudjeni,
2. Jer svi pogrešujemo mnogo puta. Ali ko u reèi ne pogrešuje, onaj je savršen èovek, može zauzdati i sve telo.
3. Jer gle, i konjima meæemo žvale u usta da nam se pokoravaju, i sve telo njihovo okreæemo.
4. Gle i ladje, ako su i velike i silni ih vetrovi gone, okreæu se malom krmicom kuda hoæe onaj koji upravlja.
5. A tako je i jezik mali ud, i mnogo èini. Gle, mala vatra, i kolike velike šume sažeže.
6. I jezik je vatra, svet put nepravde. Tako i jezik živi medju našim udima, poganeæi sve telo, i paleæi vreme života našeg, i zapaljujuæi se od pakla.
7. Jer sav rod zverinja i ptica, i bubina i riba, pripitomljava se i pripitomio se rodu èoveèijem;
8. A jezik niko od ljudi ne može pripitomiti, jer je nemirno zlo, puno jeda smrtonosnoga.
9. Njime blagosiljamo Boga i Oca, i njime kunemo ljude, koji su stvoreni po oblièju Božijem.
10. Iz jednih usta izlazi blagoslov i kletva. Ne valja, ljubazna braæo moja, da ovo tako biva.
11. Eda li može izvor iz jedne glave toèiti slatko i gorko?
12. Može li, braæo moja, smokva masline radjati ili vinova loza smokve? Tako nijedan izvor ne daje slane i slatke vode.
13. Ko je medju vama mudar i pametan neka pokaže od dobrog življenja dela svoja u krotosti i premudrosti.
14. Ako li imate gorku zavist i svadju u srcima svojim, ne hvalite se, ni lažite na istinu.
15. Ovo nije ona premudrost što silazi odozgo, nego zemaljska, ljudska, djavolska.
16. Jer gde je zavist i svadja onde je nesloga i svaka zla stvar.
17. A koja je premudrost odozgo ona je najpre èista, a potom mirna, krotka, pokorna, puna milosti i dobrih plodova, bez hatera, i nelicemerna.
18. A plod pravde u miru seje se onima koji mir èine.
←  James (3/5)  →