James (1/5)  →
1. Od Jakova, Boga i Gospoda Isusa Hrista sluge, svima dvanaest kolena rasejanim po svetu pozdravlje.
2. Svaku radost imajte, braæo moja, kad padate u razliène napasti,
3. Znajuæi da kušanje vaše vere gradi trpljenje;
4. A trpljenje neka delo dovršuje, da budete savršeni i celi bez ikakve mane.
5. Ako li kome od vas nedostaje premudrosti, neka ište u Boga koji daje svakome bez razlike i ne kori nikoga, i daæe mu se;
6. Ali neka ište s verom, ne sumnjajuæi ništa; jer koji se sumnja on je kao morski valovi, koje vetrovi podižu i razmeæu.
7. Jer takav èovek neka ne misli da æe primiti šta od Boga.
8. Koji dvoumi nepostojan je u svima putevima svojim.
9. A poniženi brat neka se hvali visinom svojom;
10. A bogati svojom poniznošæu; jer æe proæi kao cvet travni.
11. Jer sunce ogreja s vruæinom, i osuši travu, i cvet njen otpade, i krasota lica njena pogibe; tako æe i bogati u hodjenju svom uvenuti.
12. Blago èoveku koji pretrpi napast; jer kad bude kušan primiæe venac života, koji Bog obreèe onima koji ga ljube.
13. Nijedan kad se kuša da ne govori: Bog me kuša; jer se Bog ne može zlom iskušati, i On ne kuša nikoga;
14. Nego svakog kuša njegova slast, koja ga vuèe i mami.
15. Tada zatrudnevši slast radja greh; a greh uèinjen radja smrt.
16. Ne varajte se, ljubazna braæo moja!
17. Svaki dobri dar i svaki poklon savršeni odozgo je, dolazi od Oca svetlosti, u kog nema promenjivanja ni menjanja videla i mraka;
18. Jer nas dragovoljno porodi reèju istine, da budemo novina od Njegovog stvorenja.
19. Zato, ljubazna braæo moja, neka bude svaki èovek brz èuti a spor govoriti i spor srditi se.
20. Jer srdnja èoveèija ne èini pravde Božije.
21. Zato odbacite svaku neèistotu i suvišak zlobe, i s krotošæu primite usadjenu reè koja može spasti duše vaše.
22. Budite, pak, tvorci reèi, a ne samo slušaèi, varajuæi sami sebe.
23. Jer ako ko sluša reè a ne tvori, on je kao èovek koji gleda lice tela svog u ogledalu;
24. Jer se ogleda pa otide, i odmah zaboravi kakav beše.
25. Ali koji providi u savršeni zakon slobode i ostane u njemu, i ne bude zaboravni slušaè, nego tvorac dela, onaj æe biti blažen u delu svom.
26. Ako koji od vas misli da veruje, i ne zauzdava jezik svoj, nego vara srce svoje, njegova je vera uzalud.
27. Jer vera èista i bez mane pred Bogom i Ocem jeste ova: obilaziti sirote i udovice u njihovim nevoljama, i držati sebe neopoganjenog od sveta.
      James (1/5)  →