James (1/5) → |
1. | Od Jakova, Boga i Gospoda Isusa Hrista sluge, svima dvanaest kolena rasejanim po svetu pozdravlje. |
2. | Svaku radost imajte, braæo moja, kad padate u razliène napasti, |
3. | Znajuæi da kušanje vaše vere gradi trpljenje; |
4. | A trpljenje neka delo dovršuje, da budete savršeni i celi bez ikakve mane. |
5. | Ako li kome od vas nedostaje premudrosti, neka ište u Boga koji daje svakome bez razlike i ne kori nikoga, i daæe mu se; |
6. | Ali neka ište s verom, ne sumnjajuæi ništa; jer koji se sumnja on je kao morski valovi, koje vetrovi podižu i razmeæu. |
7. | Jer takav èovek neka ne misli da æe primiti šta od Boga. |
8. | Koji dvoumi nepostojan je u svima putevima svojim. |
9. | A poniženi brat neka se hvali visinom svojom; |
10. | A bogati svojom poniznošæu; jer æe proæi kao cvet travni. |
11. | Jer sunce ogreja s vruæinom, i osuši travu, i cvet njen otpade, i krasota lica njena pogibe; tako æe i bogati u hodjenju svom uvenuti. |
12. | Blago èoveku koji pretrpi napast; jer kad bude kušan primiæe venac života, koji Bog obreèe onima koji ga ljube. |
13. | Nijedan kad se kuša da ne govori: Bog me kuša; jer se Bog ne može zlom iskušati, i On ne kuša nikoga; |
14. | Nego svakog kuša njegova slast, koja ga vuèe i mami. |
15. | Tada zatrudnevši slast radja greh; a greh uèinjen radja smrt. |
16. | Ne varajte se, ljubazna braæo moja! |
17. | Svaki dobri dar i svaki poklon savršeni odozgo je, dolazi od Oca svetlosti, u kog nema promenjivanja ni menjanja videla i mraka; |
18. | Jer nas dragovoljno porodi reèju istine, da budemo novina od Njegovog stvorenja. |
19. | Zato, ljubazna braæo moja, neka bude svaki èovek brz èuti a spor govoriti i spor srditi se. |
20. | Jer srdnja èoveèija ne èini pravde Božije. |
21. | Zato odbacite svaku neèistotu i suvišak zlobe, i s krotošæu primite usadjenu reè koja može spasti duše vaše. |
22. | Budite, pak, tvorci reèi, a ne samo slušaèi, varajuæi sami sebe. |
23. | Jer ako ko sluša reè a ne tvori, on je kao èovek koji gleda lice tela svog u ogledalu; |
24. | Jer se ogleda pa otide, i odmah zaboravi kakav beše. |
25. | Ali koji providi u savršeni zakon slobode i ostane u njemu, i ne bude zaboravni slušaè, nego tvorac dela, onaj æe biti blažen u delu svom. |
26. | Ako koji od vas misli da veruje, i ne zauzdava jezik svoj, nego vara srce svoje, njegova je vera uzalud. |
27. | Jer vera èista i bez mane pred Bogom i Ocem jeste ova: obilaziti sirote i udovice u njihovim nevoljama, i držati sebe neopoganjenog od sveta. |
James (1/5) → |