←  Isaiah (7/66)  →
1. U vreme Ahaza sina Jotama sina Ozije cara Judinog dodje Resin car sirski i Fakej sin Remalijin car Izrailjev na Jerusalim da ga biju, ali ga ne mogoše uzeti.
2. I dodje glas domu Davidovom i rekoše: Sirija se složi s Jefremom. A srce Ahazovo i srce naroda njegovog ustrepta kao drveæe u šumi od vetra.
3. Tada reèe Gospod Isaiji: Izadji na susret Ahazu, ti i Sear-jasuv, sin tvoj, nakraj jaza gornjeg jezera, na put kod polja beljarevog.
4. I reci mu: Èuvaj se i budi miran, ne boj se i srce tvoje neka se ne plaši od dva kraja ovih glavnji što se puše, od raspaljenog gneva Resinovog i sirskog i sina Remalijinog.
5. Što se Sirci i Jefrem i sin Remalijin dogovoriše na tvoje zlo govoreæi:
6. Hajdemo na judejsku da joj dosadimo i da je osvojimo i da postavimo u njoj carem sina Taveilovog.
7. Zato ovako veli Gospod Bog: Neæe se to uèiniti, neæe biti.
8. Jer je glava Siriji Damask, a Damasku je glava Resin; i do šezdeset i pet godina satræe se Jefrem tako da više neæe biti narod.
9. I glava je Jefremu Samarija, a Samariji je glava sin Remalijin. Ako ne verujete, neæete se održati.
10. I još reèe Gospod Ahazu govoreæi:
11. Išti znak od Gospoda Boga svog, išti ozdo iz dubine ili ozgo s visine.
12. A Ahaz reèe: Neæu iskati, niti æu kušati Gospoda.
13. Tada reèe Isaija: Slušajte sada, dome Davidov; malo li vam je što dosadjujete ljudima, nego dosadjujete i Bogu mom?
14. Zato æe vam sam Gospod dati znak; eto devojka æe zatrudneti i rodiæe Sina, i nadenuæe Mu ime Emanuilo.
15. Maslo i med ješæe, dok ne nauèi odbaciti zlo a izabrati dobro.
16. Jer pre nego nauèi dete odbaciti zlo a izabrati dobro, ostaviæe zemlju, na koju se gadiš, dva cara njena.
17. Gospod æe pustiti na te i na narod tvoj i na dom oca tvog dane, kakvih nije bilo otkad se Jefrem odvoji od Jude, preko cara asirskog.
18. I tada æe Gospod zazviždati muvama koje su nakraj reka misirskih, i pèelama koje su u zemlji asirskoj;
19. I doæi æe i popadaæe sve u puste doline i u kamene raseline i na sve èeste i na svako drvce.
20. Tada æe Gospod obrijati britvom zakupljenom ispreko reke, carem asirskim, glavu i dlake po nogama, i bradu svu.
21. I tada ko saèuva kravicu i dve ovce,
22. Od mnoštva mleka što æe davati ješæe maslo; jer maslo i med ješæe ko god ostane u zemlji.
23. I tada æe svako mesto gde ima hiljadu èokota za hiljadu srebrnjaka zarasti u èkalj i trnje.
24. Sa strelama i s lukom iæi æe se onamo, jer æe sva zemlja biti èkalj i trnje.
25. A na sve gore koje su se kopale motikom, na njih neæe doæi strah od èkalja i trnja, nego æe biti ispust volovima i gaziæe ih ovce.
←  Isaiah (7/66)  →