←  Isaiah (60/66)  →
1. Ustani, svetli se, jer dodje svetlost tvoja, i slava Gospodnja obasja te.
2. Jer, gle, mrak æe pokriti zemlju i tama narode; a tebe æe obasjati Gospod i slava Njegova pokazaæe se nad tobom.
3. I narodi æe doæi k videlu tvom i ka svetlosti koja æe te obasjati.
4. Podigni oèi svoje unaokolo, i vidi: svi se skupljaju i idu k tebi, sinovi æe tvoji iz daleka doæi i kæeri tvoje nosiæe se u naruèju.
5. Tada æeš videti, i obradovaæeš se, i srce æe ti se udiviti i raširiti, jer æe se k tebi okrenuti mnoštvo morsko i sila naroda doæi æe k tebi.
6. Mnoštvo kamila prekriliæe te, dromedari iz Madijana i Efe; svi iz Save doæi æe, zlato i kad doneæe, i slavu Gospodnju javljaæe.
7. Sva stada kidarska skupiæe se k tebi, ovnovi navajotski biæe ti za potrebu; prineseni na oltaru mom biæe ugodni, i dom slave svoje proslaviæu.
8. Ko su ono što lete kao oblaci i kao golubovi na prozore svoje?
9. Ostrva æe me èekati i prve ladje tarsiske, da dovezu sinove tvoje iz daleka, i s njima srebro njihovo i zlato njihovo, imenu Gospoda Boga tvog i Sveca Izrailjevog, jer te proslavi.
10. I tudjini æe sazidati zidove tvoje, i carevi njihovi služiæe ti; jer u gnevu svom udarih te, a po milosti svojoj pomilovaæu te.
11. I tvoja æe vrata biti svagda otvorena, neæe se zatvoriti ni danju ni noæu, da ti se dovede sila naroda, i carevi njihovi da se dovedu.
12. Jer narod i carstvo, koje ti ne bi služilo, poginuæe, takvi æe se narodi sasvim zatrti.
13. Slava livanska tebi æe doæi, jela, brest i šimšir, da ukrase mesto svetinje moje da bi proslavio mesto nogu svojih.
14. I sinovi onih koji su te muèili doæi æe k tebi klanjajuæi se, i svi koji te preziraše padaæe k stopalima nogu tvojih, i zvaæe te gradom Gospodnjim, Sionom Sveca Izrailjevog.
15. Što si bio ostavljen i mrzak tako da niko nije prolazio kroza te, mesto toga æu ti uèiniti veènu slavu, i veselje od kolena do kolena.
16. Jer æeš mleko naroda sati, i sise carske dojiæeš, i poznaæeš da sam ja Gospod Spasitelj tvoj i Izbavitelj tvoj, Silni Jakovljev.
17. Mesto bronze doneæu zlata, i mesto gvoždja doneæu srebra, i bronze mesto drva, i gvoždja mesto kamenja, i postaviæu ti za upravitelje mir i za nastojnike pravdu.
18. Neæe se više èuti nasilje u tvojoj zemlji ni pustošenje i potiranje na medjama tvojim; nego æeš zvati zidove svoje spasenjem i vrata svoja hvalom.
19. Neæe ti više biti sunce videlo danju, niti æe ti sjajni mesec svetliti; nego æe ti Gospod biti videlo veèno i Bog tvoj biæe ti slava.
20. Neæe više zalaziti sunce tvoje, niti æe mesec tvoj pomrèati; jer æe ti Gospod biti videlo veèno, i dani žalosti tvoje svršiæe se.
21. I tvoj æe narod biti sav pravedan, naslediæe zemlju navek; mladica koju sam posadio, delo ruku mojih biæe na moju slavu.
22. Od malog æe postati hiljada i od nejakog silan narod; ja Gospod brzo æu uèiniti to kad bude vreme.
←  Isaiah (60/66)  →