←  Isaiah (57/66)  →

---

1.

Pravednik mre, i niko ne mari; i pobožni se ljudi uzimaju, a niko se ne seæa da se pred zlo uzima pravednik;

2.

Dolazi u mir i poèiva na postelji svojoj ko god hodi pravim putem.

3.

A vi sinovi vraèarini, rode kurvarski, koji se kurvate, pristupite ovamo.

4.

Kim se rugate? Na koga razvaljujete usta i plazite jezik? Niste li sinovi prestupnièki, seme lažno?

5.

Koji se upaljujete za lugovima, pod svakim zelenim drvetom, koljete sinove svoje u potocima, pod vrletima kamenim.

6.

Deo ti je medju glatkim kamenjem potoènim; to je, to je tvoj deo; njemu liješ naliv svoj, prinosiš dar; time li æu se umiriti?

7.

Na gori visokoj i uzvišenoj meæeš postelju svoju; i onamo izlaziš da prineseš žrtvu.

8.

I iza vrata i iza dovrataka meæeš spomen svoj; odstupivši od mene otkrivaš se, i izašavši gore širiš odar svoj, ugovaraš s njima, mila ti je postelja njihova, gde ugledaš mesto.

9.

Ideš k caru s uljem, s mnogim mirisima svojim; šalješ poslanike svoje daleko i ponižuješ se do groba.

10.

Od dalekog puta svog umorna ne kažeš: Zaludu. Nalaziš život ruci svojoj, zato ne sustaješ.

11.

I od koga si se uplašila i koga si se pobojala, te si slagala i nisi se mene opominjala niti si marila? Što ja æutah odavna, zato li me se ne bojiš?

12.

Ja æu objaviti tvoju pravdu i tvoja dela; ali ti neæe pomoæi.

13.

Kad staneš vikati, neka te izbave oni koje si sabrala; ali æe ih sve vetar odneti, i uzeæe ih taština. Ali ko se u me uzda, naslediæe zemlju i dobiæe svetu goru moju.

14.

I reæi æe se: Poravnite, poravnite, pripravite put, uklonite smetnje s puta naroda mog.

15.

Jer ovako govori Visoki i uzvišeni, koji živi u veènosti, kome je ime Sveti: Na visini i u svetinji stanujem i s onim ko je skrušenog srca i smernog duha oživljujuæi duh smernih i oživljujuæi srce skrušenih.

16.

Jer se neæu jednako preti niti æu se doveka gneviti, jer bi išèezao preda mnom duh i duše koje sam stvorio.

17.

Za bezakonje lakomosti njegove razgnevih se, i udarih ga, sakrih se i razgnevih se, jer odmetnuvši se otide putem srca svog.

18.

Vidim puteve njegove, ali æu ga isceliti, vodiæu ga i daæu opet utehu njemu i njegovima koji tuže.

19.

Ja stvaram plod usnama: mir, mir onome ko je daleko i ko je blizu, veli Gospod, i isceliæu ga.

20.

A bezbožnici su kao more uskolebano, koje se ne može umiriti i voda njegova izmeæe neèistoæu i blato.

21.

Nema mira bezbožnicima, veli Bog moj.

---

←  Isaiah (57/66)  →