| ← Isaiah (47/66) → |
| 1. | Sidji i sedi u prah, devojko, kæeri vavilonska; sedi na zemlju, nema prestola, kæeri haldejska; jer se neæeš više zvati nežna i ljupka. |
| 2. | Uzmi žrvnje, i melji brašno, otkrij kosu svoju, izuj se, zagali noge, idi preko reka. |
| 3. | Otkriæe se golotinja tvoja, i videæe se sramota tvoja; osvetiæu se, i niko mi neæe smetati. |
| 4. | Ime je Izbavitelju našem Gospod nad vojskama, Svetac Izrailjev. |
| 5. | Sedi æuteæi, i udji u tamu, kæeri haldejska; jer se neæeš više zvati gospodja carstvima. |
| 6. | Razgnevih se na narod svoj, oskvrnih nasledstvo svoje i predadoh ga tebi u ruke; a ti im ne pokaza milost; na starce si metala preteški jaram svoj; |
| 7. | I govorila si: Doveka æu biti gospodja; ali nikad nisi to uzimala na um, niti si pomišljala šta æe biti na posletku. |
| 8. | Sada dakle èuj ovo, koja živiš u slastima i bez brige sediš i govoriš u srcu svom: Ja sam, i nema druge osim mene, neæu biti udovica niti æu osiroteti. |
| 9. | To æe ti oboje doæi ujedanput, u isti dan, da osirotiš i obudoviš, doæi æe ti potpuno, radi mnoštva èini tvojih i radi velike sile èaranja tvog. |
| 10. | Jer si se pouzdala u zloæu svoju govoreæi: Niko me ne vidi. Mudrost tvoja i znanje tvoje prevariše te, te si govorila u srcu svom: Ja sam, i osim mene nema druge. |
| 11. | Zato æe doæi na te zlo, a neæeš znati odakle izlazi, i popašæe te nevolja, da je neæeš moæi odbiti, i doæi æe na te ujedanput pogibao, za koju neæeš znati. |
| 12. | Stani sada s vraèanjem svojim i s mnoštvom èini svojih, oko kojih si se trudila od mladosti svoje, ne bi li se pomogla, ne bi li se okrepila. |
| 13. | Umorila si se od mnoštva namera svojih; neka stanu sada zvezdari, koji gledaju zvezde, koji prorièu svakog meseca, i neka te saèuvaju od onog što æe doæi na te. |
| 14. | Gle, oni su kao pleva, oganj æe ih spaliti, ni sami sebe neæe izbaviti iz plamena; neæe ostati uglja da se ko ogreje, ni ognja da bi se posedelo kod njega. |
| 15. | Takvi æe biti oni s kojima si se trudila i s kojima si trgovala od mladosti svoje, razbeæi æe se svaki na svoju stranu; neæe biti nikoga da te izbavi. |
| ← Isaiah (47/66) → |