← Isaiah (46/66) → |
1. | Pade Vil, izvali se Nevo; likovi njihovi metnuše se na životinju i na stoku; šta nosite, teško je, i umoriæe. |
2. | Izvališe se, padoše svi, ne mogoše izbaviti tovar, nego i sami odoše u ropstvo. |
3. | Slušajte me, dome Jakovljev i svi koji ste ostali od doma Izrailjevog, koje nosim od utrobe, koje držim od rodjenja. |
4. | I do starosti vaše ja æu biti isti, i ja æu vas nositi do sedog veka; ja sam stvorio i ja æu nositi, ja æu vas nositi i izbaviæu. |
5. | S kim æete me izjednaèiti i uporediti? Koga æete mi uzeti za priliku da bi bio kao ja? |
6. | Prosipaju zlato iz toboca i mere srebro na merila, plaæaju zlataru da naèini od njega boga, pred kojim padaju i klanjaju se. |
7. | Meæu ga na rame i nose ga, i postavljaju ga na mesto njegovo, te stoji i ne mièe se s mesta svog; ako ga ko zove, ne odziva se niti ga izbavlja iz nevolje njegove. |
8. | Pamtite to, i pokažite se da ste ljudi, uzmite na um, prestupnici! |
9. | Pamtite šta je bilo od starine; jer sam ja Bog, i nema drugog Boga, i niko nije kao ja, |
10. | Koji od poèetka javljam kraj i izdaleka šta još nije bilo; koji kažem: namera moja stoji i uèiniæu sve što mi je volja. |
11. | Zovem s istoka pticu i iz daleke zemlje èoveka koji æe izvršiti šta sam naumio. Rekoh i dovešæu to, naumih i uèiniæu. |
12. | Slušajte me, koji ste upornog srca, koji ste daleko od pravde. |
13. | Približih pravdu svoju, nije daleko, i spasenje moje neæe odocniti, jer æu u Sionu postaviti spasenje, u Izrailju slavu svoju. |
← Isaiah (46/66) → |