←  Isaiah (43/66)  →
1. Ali sada ovako veli Gospod, koji te je stvorio, Jakove, i koji te je sazdao, Izrailju: ne boj se, jer te otkupih, pozvah te po imenu tvom; moj si.
2. Kad podješ preko vode, ja æu biti s tobom, ili preko reka, neæe te potopiti; kad podješ kroz oganj, neæeš izgoreti i neæe te plamen opaliti.
3. Jer sam ja Gospod, Bog tvoj, Svetac Izrailjev, Spasitelj tvoj; dadoh u otkup za te Misir, Etiopsku i Sevu mesto tebe.
4. Otkako si mi postao drag, proslavio si se i ja te ljubih; i dadoh ljude za te i narode za dušu tvoju.
5. Ne boj se, jer sam ja s tobom; od istoka æu dovesti seme tvoje, i od zapada sabraæu te.
6. Kazaæu severu: Daj, i jugu: Ne brani; dovedi sinove moje iz daleka i kæeri moje s krajeva zemaljskih,
7. Sve, koji se zovu mojim imenom i koje stvorih na slavu sebi, sazdah i naèinih.
8. Izvedi narod slepi koji ima oèi, i gluvi koji ima uši.
9. Svi narodi neka se skupe, i neka se saberu plemena; ko je izmedju njih napred kazao to ili nam kazao šta je bilo pre? Neka dovedu svedoke svoje i opravdaju se; ili neka èuju, i kažu: Istina je.
10. Vi ste moji svedoci, veli Gospod, i sluga moj koga izabrah, da biste znali i verovali mi i razumeli da sam ja; pre mene nije bilo Boga niti æe posle mene biti.
11. Ja sam, ja sam Gospod, i osim mene nema Spasitelja.
12. Ja objavih, i spasoh, i napred kazah, i nikoji tudj bog medju vama, i vi ste mi svedoci, veli Gospod, i ja sam Bog.
13. Ja sam od pre nego dan posta, i niko ne može izbaviti iz moje ruke; kad radim, ko æe smesti?
14. Ovako govori Gospod Izbavitelj vaš, Svetac Izrailjev: Vas radi poslaæu u Vavilon i pobacaæu sve prevornice, i Haldejce s ladjama, kojima se hvale.
15. Ja sam Gospod Svetac vaš, Stvoritelj Izrailjev, car vaš.
16. Ovako govori Gospod koji je naèinio po moru put i po silnim vodama stazu,
17. Koji izvodi kola i konje, vojsku i silu, da svi popadaju i ne mogu ustati, da se ugase kao što se gasi sveštilo:
18. Ne pominjite šta je pre bilo i ne mislite o starim stvarima.
19. Evo, ja æu uèiniti novo, odmah æe nastati; neæete li ga poznati? Još æu naèiniti u pustinji put, reke u suvoj zemlji.
20. Slaviæe me zveri poljske, zmajevi i sove, što sam izveo u pustinju vode, reke u zemlji suvoj, da napojim narod svoj, izabranika svog.
21. Narod koji sazdah sebi, pripovedaæe hvalu moju.
22. A ti, Jakove, ne priziva me, i bejah ti dosadan, Izrailju.
23. Nisi mi prineo jagnjeta na žrtvu paljenicu, i žrtvama svojim nisi me poèastio; nisam te nagonio da mi služiš prinosima, niti sam te trudio da mi kadiš.
24. Nisi mi kupio za novce kada, niti si me pretilinom žrtava svojih nasitio, nego si me muèio svojim gresima, i dosadio si mi bezakonjem svojim.
25. Ja, ja sam brišem tvoje prestupe sebe radi, i grehe tvoje ne pominjem.
26. Opomeni me, da se sudimo, kazuj, da se opravdaš.
27. Otac tvoj prvi sagreši, i uèitelji tvoji skriviše mi.
28. Zato æu izbaciti iz svetinje knezove, i daæu Jakova u prokletstvo i Izrailja u sramotu.
←  Isaiah (43/66)  →